09-VIII-1993.
Први дан... стигли у Сутоморе око 7:00, док планине још бацају сенку. Однели своје кофере и ранчеве до рецепције, километар и нешто, срећом по равном друму, не горе доле. Пријем на рецепцији није био баш топао, осим што смо се чварили под врућим медитеранским сунцем, мирисала боровина и морски трулеж, свуда цврчци, па некако заборавиш на зајеб.
А зајеб је био, наравно, у неком озбиљном јебо-луд-збуњеног између агенције и хотела, па смо добар сат чекали да добијемо собе и кључеве. Наша је била на северном крају, подаље од већине - с наше стране су били само Штева са женом и ћерком, те Рале и Градек са сином. Блажа и Нена са својима су били негде око средине, па су на плажу долазили код нас, мања је гужва. Сви остали су били на другом крају.
Нина видела једног како сунча пазухо, морала да проба и она. Види слику.
Соба је била океј, али нас петоро а само три кревета. Један брачни, ту ће Го и Нина. Један обичан, ту ће она и Лена. А ја... ћу да надувам душек па ћу на поду. Осим што је био бушан, рупу нисам могао да нађем, а и да сам нашао, нисам имао чим да закрпим.
Тањири нису били много пунији ни на почетку.
Плажа је била скроз доле, 125 степеника (бројали смо неколико пута) уклесаних у камен или истесаних од њега. Мислили смо да ћемо поцркати, ми равничари, ал' јок, навикли за пола дана. Мора да је ваздух, клопа није.
Јер, ех, клопа. Ово је 1993. и инфлација је дошла дотле да не читаш цену него само прву цифру и колико је дугачка. Хотелска кухиња ипак некако ради. Кувар је изводио шта је могао да му то личи на нешто, и сваког дана је био упитник са избором клопе за сутра, па заокружиш шта хоћеш, да он може да планира. Имена јела су била инвентивна и као страњска, чак је био и неки тајанствени "руски битак" за који ни данас нико не зна шта је. А онда би састојци били замењени по два три пута јер нема овог а нестало оног, за ово нема пара а оног нису донели... и на крају је била увек иста крем супа с пиринчом и неки пиринач или пире са ћуфтама. Понекад шницла, никад најбољи комади или иоле стандардна величина. Нисмо марили - имали смо среће да ни келнера нису имали доста, па су у нашем делу радили момци из Бајине Баште, дошли на испомоћ. Ти су радили као да раде за паре. Остали су јавили да се покушај да се из горштака исклеше келнер показао као потпун цивилизацијски промашај.
Спомиње се: Благоје Врбовић (Блажа), Горана Средљевић (Го), Градинка Перетић (Градек), Јелена Средљевић (Лена), Невена Жаја (Нена), Невена Средљевић (Нина), Раде Перетић (Рале), Стеван Гарај (Штева), ћуфте, на енглеском