Пошто је била субота, решимо да се прошетамо до града. Наставак риве је ионако пролазио кроз хотел, негде у висини 30. степеника, а град је ионако са северне стране па не морамо да шипчимо цео километар кроз хотелски атар. Скупили смо шта смо имали пара, што није могло бити много јер лежи већ целу недељу, а и не сећам да ли смо донели ишта марака. Девојке су схватиле ситуацију и нису биле захтевне. Купили смо по сладолед и једне наочари за сунце, праве округле ленонке за Го. Добили смо прст дебео кусур. Још две-три ситнице и једва смо то потрпали у џепове, хрпа скоро безвредних пара. Док стигнемо кући, биће скроз безвредне.
Била је понела игле за акупунктуру, и нашао се и пацијент - Брата. Не сећам се за шта то, нити је то нешто потрајало, можда две сеансе и можда још две након повратка. После смо га звали, међу собом, дебелокожац, јер је он био једини пацијент чија је кожа успела да искриви иглу.