Четврти. "Јуче је тата почео да ради, па сам сад 'газда' у кући. Вршим последње припреме за полазак у школу, у четврти разред".
"Вршење припрема" звучи као добар разлог да се изврши нешто над оним ко је извршио угуравање те фразе у језик.
Ћале је тада био управник земљорадничке задруге у Елемиру, па кад је њима била сеоска слава, наравно да је морао да се појави, а повео и мене. Вашар као вашар, све те сеоске славе исто изгледају. Било нешто кишовито, па смо углавном били под шатрама. Кров шатре се напунио водом и отежао, па су момци узели неке летве да то придигну, а ја сам, за невољу, седео испод неке рупе у своду. Како су они то дигли, тако се на мене сручило неколико десетина литара воде. Пошто нисам могао тако мокар да седим дуго, нашла су се на брзину нека кола. Сећам се само да је био Москвич, какав су имали и тетка Милица и њен муж, и да је пут био пун рупа а рупе пуне воде, па је сваки час неки од предњих точкова успевао да избаци воду у вис, а та вода да удари о стакло. Није ми баш јасно како је то успевало, мора да је нека посебно погођена комбинација брзине и рупе.