Дан захвалности. Поподне на ручку код неке професорице из Нинине школе, ту негде у крају. Време усрано новембарско, ни киша ни магла но заједничким снагама. Није нешто хладно, као код нас средина октобра.
Презиме им звучи руски, ал' пошто нисам баш упућен у америчку усељеничку демографију, нисам испрва погодио да су у ствари Јевреји. Ваљда тек кад сам негде спазио менору. А шта фали - осим што нису ни покушавали да се служе руским нити признавали да знају било шта о словенским културама или навикама. Атмосфера штогод усиљена, али клопа занимљива. Ми смо ваљда били занимљивост, и ваљда смо се показали како су очекивали (шта год да су - можда су само хтели да овако изразе захвалност новој домовини за указану прилику, или... шгјз), можда ће нас звати опет. Ја се држим породичне традиције да се не дружим са дециним наставним особљем све док то не постане небитно, тј кад ту школу већ заврше, па мало нисам био баш код куће, а нису ни девојке.
Нисмо их позивали нити је било икаквог поновног контакта.
Јоја спомиње неки проблем (како повезати стару Зеникс машину са исто старом Дос машином и пребацити фајлове), и уопште хтео је да зна како стоје ствари.
Телефонски рачун за октобар је 98,55$, поприлично. Проучавао га и... хм.
Кад смо код телефона... нешто слабо троше мобилне овде. Причао сам са Грегом о томе, каже лако је вама у Европи, густина становништва доноси више телефона по стубу па се брже исплати. Овде с једне стране гледају колико ће да их кошта да дигну све те стубове, а с друге како да навуку што више муштерија са толико стубова колико има. Буквално гледају како да им већи градови накупе пара да уложе у мање, а док стигну до предграђа има да се чека. У ствари управо је један месни богаташ, неки Тунде, ког изговарају Тунди (не Танди, јер се за немачки строго држе Јалте, фифти-фифти: једну ствар изговоре по немачки, једну по своме), обогатио градећи те торњеве па их изнајмљујући мобилним услужбама. На два-три места око града ми је показивао шта је све његово земљиште, има ту хектара и хектара. Шуме.
Зато на тевеу, како ћемо убрзо установити, има толико реклама за те услужбе. Те Цингулар, те Ејтиенти, те Спринт, те Бел Атлантик, те ови те они. А догодине, кад се Џитии и Бел Атлантик буду спојили у Верајзн, има да крене притисак.