Zli jezici, uključujući i moj, tvrde da engleski jezik uopšte nema pravila, nego ima spiskove. To pogotovu važi za čitanje i pisanje, gde ista reč može da se čita ovako i onako, ili se u stvari dve-tri reči koje se isto izgovaraju pišu različito. Ili biva da se jedna ista reč izgovara ovako kad znači ovo, a onako kad znači ono, naprimer ovako kad je glagol a onako kad je imenica... dok bi drugi tvrdili da su to onda opet dve reči koje se različito izgovaraju a isto pišu.

Spisak pravila (pravila!) koji ću pokušati ovde da sastavim je stoga, neizostavno, nepotpun i neprecizan. Gledaću da obuhvatim sve moguće slučajeve kojih se setim, sa primerima, a vama onda ostaje da popamtite odnekud koji se kad primenjuje. Ako u tome nađete nekakvu pravilnost, javite.

Ko iz ovih pravila izvuče neku pedagošku vrednost, tj ko iz ovog napravi nešto što bi pomoglo onima što uče engleski kako da bez greške pročitaju reč koju još nisu čuli, ima pivo. Ako vas zanima obratno, kako se nešto piše, otprilike ista ova tabela postoji u suprotnom smeru.