lalinski - klasika [1]

Šta je ovo?

Pošto sam, srećom, odustao (zasad) od ideje da viceve treba ispričati uživo ili makar video, ostaje ovo više kao refrentna zbirka viceva. Jer nisu vicevi za čitanje nego da se pričaju. Ovo je podsetnik.
Zahvaljujem radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji Burundija što su me nagovorili, i sebi što sam dozvolio da me nagovore.
Godine i ostale napomene ispod vica, gde ih ima, označavaju poreklo, a ne stvarnu starost vica. Tada i tamo sam ga našao.Osim Burundija, drugi izvori su:
sezam - što su u stvari dva BBSa iz devedesetih, staari Sezam na Bigzovim serverima negde na Skadarliji, i novi Sezam časopisa Pisi-pres, potonjeg Oriona
suština - komšijin blog, gde i sam piskaram i gde sam Komšija.
imejl - sopstvena imejl arhiva od 1997 naovamo (sa dosta rupa u prvoj godini)

10-IV-2020 - 30-IV-2024 idi kući

Ofucao se Lali šešir nakon petnaest godina od kupovine. Vreme da kupi nov. Ode u isti dućan gde je kupio ovaj, i s vrata kaže "Evo mene opet!".

Radio nešto Lala na krovu, i kad je trebalo da siđe, zaboravio s koje strane je ostavio lotre. Vidi komšija da će ovaj da blebne, pa mu sve viče da ga upozori, al' jok, ovaj zapeo da siđe kud je naumio. Kad je brečio o ledinu, ustao je, te se izderao na komšiju: "Ša se dereš! Moj kuća, moj letra, siđem kako hoćem!"

Kupuje Lala košulju. Pita prodavačica kakvu hoće, kaže boje jorgovana. Jok nije to, ta je modra. Ta je lilava, nije ni to. Nakon pešes košulja, nijedna ne odgovara po boji. "Onda nemamo takvu", veli ova. "Imate kagda nemate, eno vam u ajzlog", i pokaže prstom. "Pa ta je bela." "A ša ti nikad nisi vidla beli jorgovan?"

-Lalo, kad si ti noćas došo?
-U deset.
-Al' na crkvi je izbilo jedared.
-Ma ni crkvenjak nije lud da zvoni nulu.

Otiš'o Lala u Bosnu da vidi Bosance.
Pita on jednog: "Jesil' ti Bosanac?"
Kaže ovaj: "Nisam."
Pita on drugog: "Jesil' ti Bosanac?"
Kaže ovaj: "Nisam."
Naidje on na hodžu (sa štapom i turbanom), pa ga pita: "Jesil' ti Bosanac?"
Kaže ovaj: "Jesam."
Lala: "E tako sam vas glupo i zamišlj'o: boli vas noga a umotali glavu."

oko 1972

Pošalje Lala sina u varoš da proda rakiju. Vrati se ovaj kasno, trešten pijan.
- Ša bi s rakijom?
- Prodo.
- Di su novci?
- Popio.

- Moliću fino, jednu povratnu kartu.
- Dokle?
- Kako dokle? Pa dovde.

Izašlo, prepevano, i u američkom časopisu "Mad", sredinom sedamdesetih. Nije Lala nego neki hipik.Vic je ušao i u jednu pesmu Mike Antića.

Došao jedne godine vladika u neko banatsko selo, u obilazak. Jako ga je začudilo što se crkvena zvona nisu oglasila da objave njegov dolazak, pa je prvom prilikom upitao mesnog popa:
-A jelte, oče, a što niste zvonili?
-Da prosti vaše preosveštenstvo, al' za oto imamo sedam jaki i valjani razloga. Kao prvo, nemamo zvono...

I kao programerski vic, u prevodu.

Lalo, šta radiš tu gore na dudu?
Jem trešnje.
Otkud ti trešnje na dudu?
Iz štanicle.

Tražila devojka od Lale da joj pošalje sliku iz vojske, ali "u originalu" (u uniformi). Lala to malo pogrešno shvatio, pa se slikao go. Stigne slika, a frajla brže bolje odseče donji deo slike da ne vidi nana. Nana, naravno, greškom dohvati baš taj donji deo, pa ne videći baš najbolje, kaže "ta vidi ga, isti otac, i poša(*) mu se nakrivila".
(*) kravata

1968