lalinski - klasika [5]

Šta je ovo?

Pošto sam, srećom, odustao (zasad) od ideje da viceve treba ispričati uživo ili makar video, ostaje ovo više kao refrentna zbirka viceva. Jer nisu vicevi za čitanje nego da se pričaju. Ovo je podsetnik.
Zahvaljujem radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji Burundija što su me nagovorili, i sebi što sam dozvolio da me nagovore.
Godine i ostale napomene ispod vica, gde ih ima, označavaju poreklo, a ne stvarnu starost vica. Tada i tamo sam ga našao.Osim Burundija, drugi izvori su:
sezam - što su u stvari dva BBSa iz devedesetih, staari Sezam na Bigzovim serverima negde na Skadarliji, i novi Sezam časopisa Pisi-pres, potonjeg Oriona
suština - komšijin blog, gde i sam piskaram i gde sam Komšija.
imejl - sopstvena imejl arhiva od 1997 naovamo (sa dosta rupa u prvoj godini)

15-IV-2020 - 30-IV-2024 idi kući

Za vreme Švabaca, Melenčovani i Kumančovani su bili zdravo šopljavati...

1972, predvojnička

E, Lalo, aj kaži nešto oštro i duboko, al' nemoj opet nož i bunar.

Lalino pismo sinu u vojsci se završava sa
"Ovih 5000 ti šaljem ja da ne zna nana, a drugih 5000 ti šalje nana de ne znam ja"

Lala u vojsci. Uvalili mu metlu, čisti lišće po avliji. Nailazi neki major, al Lala nikako ne uspeva da se razabere u činovima iznad vodnika, a ovaj baš ide prema njemu. Pa se snašao
- jao pa gle ko to nama ide!
- a ti, vojniče, ne znaš činove, a? ajde ti tri dana u ćorku dok ne naučiš.
Sedi Lala tri dana u ćorci i blene u onu tablu sa nacrtanim epoletama, i izađe jednako nemajući pojma ko i pre. Opet ga spopada taj major u avliji, a Lala se sve pravi da ga ne vidi.
- ti, vojniče, i dalje ne znaš činove, je li?
- šaaa? mi se još divanimo posle onog?

1974

Kako je Lala sekao mački rep?
Svaki dan po santimetar, da manje boli.

Jebu se Lala i Sosa, on navalio al' ona jedva da mrda.
- Dobro, Soso, koji ti je odjutros?
- Sad slagaću te, al jedno šesti

-Lalo, jel krupan krompir ove godine?
-Ocov će ga znati... ovaj što je veliki, taj je krupan, ovaj što je mali, taj je sitan

1984

Lalo, šta najvoliješ da ješ?
Tri stvari: s kašikom, s krompirom i mlogo.

~1989

Krenuo Lala za Japan i ode na autobusku stanicu.
- Moliću lepo, do Tokija.
- Ma kakvi. Možete dobiti samo kartu do Beograda.
Stigne Lala u Beograd i traži kartu do Tokija. No dobije do Budimpešte, u Budimpešti do Moskve i tako redom dok nije stigao u Japan. Pri povratku ode na autobusku stanicu.
- Moliću lepo, jednu kartu do Kikinde.
Službenica otipka nešto po tastaturi, pa ga upita:
- A gde silazite. Kod Bućkala, ili kod Žitara ?

"Baš volim ovaj fazon. Prvi put sam ga čuo u bosanskoj verziji sa Vakufom, a pitanje je bilo: "Do Gornjeg, ili Donjeg". Sada, čujem, nema nijednog: Gornji Vakuf je Hrvatsko Uskoplje, a ovaj drugi - Srbobran.""U srcu Šumadije postavlja se pitanje "za Donju ili Gornju Sabantu"""Čuo sam ga '72 od jednog Nemca, te na brzinu preradio na Mrdušu Gornju i Donju, i takvog pustio u ove krajeve. I, nisu bili Japanci nego Kinezi.""Otprilike, 69 ili 70. Samo Stara i Nova Pazova je u pitanju. Takođe Kinezi."

(Eržika ispustila tortu i dreči, komšinica nema pojma)
-Dobro Eržika zašto plačeš?
-Vođ bio je tako lep i dobar
-Ma vidi kakva si, svaki se za tobom okreće, lako ćeš naći drugog
-Vođ bio je tako slatko
-Ta kažem ti da ćeš lako naći drugog
-De imao je dvanes jaja
-E, takvog nećeš naći

čuo šezdesetih, al' možda već ima sto godina

враћа се лала бициклом с пецања. на раскрсници пајкан стоји раширених руку. лала му викне „лажеш!“