Jutarnji program na crnogorskom radiju. Priča spiker:
- A sada za jutarnje razgibavanje jedan-dva, jedan-dva, jedan-dva
- A sada, drugi očni kapak!

Bila Crnogorka trudna. Mesec, dva, devet, dvanaest meseci. Zabrinu se svi u kući zašto dete neće da izađe. Pokuša prvo otac:
- Ajde, đetiću, izilazi, daću ti 5000 maraka.
Mali ćuti. Pokuša zatim i stric:
- Đeticu, izilazi, kupiće ti striko Mercedes.
Mali ćuti.
Kada su već svi poceli da očajavaju, javi se đedo da pokuša da namami malog napolje:
- Đeticu, izilazi! Ako iziđes, bićeš đeneral!
A mali će:
- A jel' u penziji ?

Dva đetića gledaju Olimpijadu. Prate jednog takmičara koji očigledno zaostaje za drugima.
-Viđe onu babetinu što se vuče?
-Ćuti bre, to je naš!
-Aaaaaaaaaaaaaaa. Viđe đetića kako tjera sve pred sobom.

Sedi đetić na krevetu i urla iz sveg glasa. Prilazi žena i pita ga:
- Šta je čoče,šta se dereš?
- Seo sam na jaje al me mrzi da se pomerim.

Rodi se u nekoj bogatoj crnogorskoj porodici sin... Kako vreme prolazi mali se razvija izuzetno brzo, uz ogromnu pažnju svih ukućana i uz sve što oni pomisle da mu možda treba, no nikako da progovori ... Prolaze godine. Roditelji dečaka vodiše od lekara do lekara, od vračare do vračare, nema gde sve nisu pokušali da mu nađu lek, no uzalud, mali ni da bekne... Za dečakov 12-ti rođendan napraviše oni trpezu punu svega i svačega... Posedaše za sto da se ugoste sa malim kad iznenada mali reče :
- A nu, đe je ođena so ?
Roditelji popadaše od iznenađenja, počeše vriska i ovacije, đed izađe napolje i opali iz puške, ukratko opšti haos u kući ... Kad se povratiše od iznenađenja, roditelji zapitaše malog :
- A nu, sine naš pa ti govoriš !!! Zašto si do sada toliko ćutao ?
- Nijesam imao primjedbe.

Putovao đetić prvi put vozom, pa se okačio kondukteru da mu sve izobjašnjava, te šta je ova soba ođe, aha to se zove kupej, a ova ručka, aha, a kako se otvaru ova vrata, aha vako, a šta je ođe, a vece, a kako...
- e pa tu spustiš ovu dasku s rupom pa sjedneš na nju, skineš čakšire naravno, i onerediš se ko čoek.
- a đe pada ono što izbačim?
- a pada kroz ovu cijev pravo na prugu
Pogleda đetić, kad ono dole promiču pragovi i vrti se osovina vagona.
- a jel mogu ja odma?
- kako da ne, evo ođe zatvori vrata i zabravi da ti niko ne bi smetao
Sedne đetić i nekako u poslednjem trenutku se seti da spusti dasku; upadnu mu jaja između nje i šolje, sedne on odozgo pa ih lepo celom težinom pritisne. Junačina kakav je bio, trpeo je dok je mogao, a onda
spazi crvenu ručku, zaustavi kompoziciju i kroz prozor vikne
'VRĆI VOZ 5 KILOMETARA DA ODMOTAM JAJA SA OSOVINE!!!!'