Razgovaraju Živa i Števa u bircuzu.
- Da vidiš Števo, žena i ja smo najzad uskladili seksualni ritam.
- Ta, šta kažeš?
- Da, da... Sinoć nas oboje bolela glava.

Legli Lala i Sosa da spavaju. Lala zaspao čim se pružio, Sosa se vrpolji, al' ovaj ne reaguje... U neka doba naiđe seoski brica, glavni švaler u selu, i tiho zakuca na prozor. Čuje ga Sosa, otvori prozor i pusti ga u sobu. Lala spava, hrče k'o veliki, a brica se tiho popne na Sosu, pa opal'. Sve tišina i konspiracija, ali Sosa ne mož' baš da mirno trpi, počela da se komeša i stenje, pa sve jače.... Jednog trenutka Lala se trgne iz sna, a brica kud će, šta će, pravo pod krevet što je brže i tiše mogao. Dok je Lala upalio svetlo, Sosa se već pravi da spava, kao da se ništa nije desilo. Pita je Lala:
- A šta se, koji ocov, vrtiš? Mani me da spavam!
- Ijuft, Lalo, da samo znaš šta sam sanjala! Kao, došao seoski brica, pa u'vatio da me brije tamo dole...
- Ma šta pričaš, idi u ocov.... Ama, gle stvarno, pa već te nasapunj'o!

Ušao Lala u voz, pa traži slobodno mesto da sedne. Od kupea do kupea, sve puno, kad najzad u jednom kupeu ceo red stolica prazan. Uleti on, raspremi se, kaže "Dobar dan" i tek tog trenutka primeti da naspram njega sede tri crnca. Lala sav pretrne, nikad nije video crnce uživo. Gleda, bajagi, kroz prozor, čita novine, drema, al' se vrpolji, sav nemiran... Crnci studenti, razgovaraju nešto i ne obraćaju pažnju na Lalu...
Prolazi neko vreme, Lala se i dalje vrpolji, i jednog trenutka više nije mogao da izdrži:
- Izvin'te, moliću fino!
- Da? - reče jedan od crnaca.
- Izvin'te, ako bi' ja mog'o nešto da vas pitam!
- Svakako, gospodine!
- Izvin'te... a jeste l' vi crnci?
- Jesmo!
- Eto, znao sam! Baš sam i mislio!... I reklo bi se, po govoru!

Bili Lala i Sosa i živeli u velikoj kući. I tako sede oni uveče u dnevnoj sobi, kad neko kuca na prozor. Ode
Sosa do prozora, otvori ga, kad ono komšija:
Komšija: Izvin'te na smetnji, ali da li se vi jebedete?
Sosa: Ta ne, večeramo.
Komšija: Dobro.
Posle nekih pola sata ponovo neko kuca na prozor. Opet Sosa ode na prozor, kad ono opet komšija:
Komšija: Izvin'te ponovo na smetnji, ali da li se vi jebedete?
Sosa: Ta ne, gledamo televiziju.
Komšija: Dobro.
Prođe ponovo nekih pola sata i opet se čuje kucanje na prozor. Tad će Lala Sosi: Čekaj Soso, idem ja napolje da ga pitam šta 'oće sa time. I krene Lala napolje da pita komšiju, ali kako je to malo veća kuća to
potraja. Dođe Lala napolje kod prozora, ali komšije nigde. Pogleda on kroz prozor, kad ono komšija rastura Sosu. Vrati se on nazad u dnevnu sobu (velika kuća), a Sosa sedi i gleda televiziju.
Lala: Soso, sad znam zašto nas komšija pita dal' se jebedemo. Kad' se gleda spolja izgleda kao da se jebemo, a iznutra kao da gledamo televiziju.