Jednog dana u Vatikanu, Papa naredi da mu se najhitnije moguće pripremi auto sa vozačem i skoro odmah krene napolje u najvećoj žurbi. Kardinali ustrčali, ni obezbeđenja, ni protokola, dunulo čiči da se provoza i šta se tu moglo.
Uleti Papa u Rolsa i vikne:
- Hajde, mali, očepi ovu kantu, da vidimo šta umeš.
Vozač krene malo brže, ali Rim je Rim, ne može se tamo velikim autom brzo.
- Ma, brže to, pešice sam mogao brže! Gas, kad govorim!
Vozač - šta će, mora da posluša, krene da vozi oko stotke, preznojao se da ne napravi neki karambol na putu...
- Brže, dečko, brže, brže! O, ko li mi te dodeli, grom ga spalio!
Na to će vozač:
- Vaša preSvetla Svetlosti, ja brže ne smem, saobraćaj je gust i ja ne mogu da reskiram Vaš život takvim ponašanjem!
- Sedi ovde nazad, kukavni stvore, pusti mene da vidiš kako se vozi auto kad kažem da se vozi brzo!
I sedne Papa za volan... Krene da vozi besomučnom brzinom, stotka, 120, 150, 200 na sat... Policija primeti auto koji pravi cirkus po gradu i otpočne jurnjava kao na filmu. U nekom bulevaru kuda je auto trebalo da prođe postave se barikade i Papa, šta će, zaustavi se... Vođa patrole priđe i kad ugleda Papu za volanom, skameni se... Vrati se do policijskog auta, uzme voki-toki i reče:
- Šef..fe, immm..immammm..o problem...
- Šta je bilo?
- To je nek...ko poseban, ne znam šta da radim!
- Ko poseban? Neki političar, funkcioner? Ako je političar, puštaj ga odmah!
- N...nije političar...
- O, ne, opet neki pijani diplomata! Pusti ga da ide, ali ga prvo opomeni!
- Nije ni diplomata...
- Pa ko je onda?
- Ne znam ni ja ko je... ali Papa ga vozi!
od otprilike 1982, dvadeset varijanti sa raznim političarima; ovo je dosad najbaroknija verzija