Ko danas živi u Sarajevu ?
Promašeni ljudi.

Dolazi Isak Njutn kod svetog Petra, oće u raj.
- Ko si bre ti?
- Ser Isak Njutn, član akademije (nabraja do ihaj i frtalj)
- Dokaži da si stvarno ti
- Evo original rukopisa "Principija matematika" - i poturi rukopis ispod vrata
- Hmmm... aha... ajde ulazi
Dosta decenija kasnije dolazi J. V. Gete.
- Dokaži da si stvarno ti.
- Evo moje naimenovanje za redovnog profesora u Vajmaru
- Hmmm... aha... ajde ulazi
Posle dužeg vremena evo ga i Danilo Ž. Marković, i lupa, iako je sv. Pera već ugradio zvonce
- Otvaraj, bre!
- Ko je sad?
- Ministar Danilo Ž. Marković, nemoj sad tu da mi se praviš blesav!
- E moj lafe, pa ovde su dolazili i Njutn i Gete, i morali su da prikažu dokaze da su stvarno oni.
- Koji su ti moj sad pa ta dvojica?
- Aaa pa to ste stvarno vi, g. Markoviću!

Srbija 2003. godine.
Žena hoda Knez-Mihajlovom (Kako li će se tada zvati ta ulica ?!), svi izlozi prazni samo u jednom stoje jedne gaće. Žena brzo uleće u prodavnicu i pita prodavačicu:
z: Jesu li one gaće iz izloga na prodaju?
p: Jesu!
z: Odlično. Kupujem!
p: Ne može bez potvrde!
z: Kakve potvrde?
p: Da radite na merdevinama!

Sarajevo - Loto siti
Nema zgrade bez 7 pogodaka.

Znate zašto Šešelj mrzi Vuka?
Zato što u pesmi MaRšiRala kRalje PetRa gaRda ima u svakoj reči slovo R

Evo jedne pričice vezane za prošle izbore. Radnja se odvija negde oko Valjeva, a tip od koga sam je čuo se kleo da je istinita.
Došlo vreme za glasanje i jedan dedica, učesnik prošlog rata, poče da se sprema. Obukao je svoje najbolje odelo, prikačio svo ordenje, uglancao kokardu i nabio šajkaču na glavu, pa krenuo da glasa. Dođe dedica na
glasačko mesto, uze listić i sage se da ga popuni na stolu pred izbornom komisijom.
- Stanite gospodine, ne možete ovde da popunjavate listić - reče neki tip iz izborne komisije.
- A što ?
- Pa može neko da vas vidi, idite tamo iza paravana pa se sakrijte.
- Slušaj mali, nisam ja došao da serem pa da se krijem, nego da glasam !

Žalila se žena Milana Panića kako joj je dosadno u Beogradu, i kako on stalno putuje i nije nikada kući, pa bi i ona htela da putuje. I tako, rešio naš "prime minister" da pošalje ženu na put, na ono malo Jadranske obale što je ostalo Srbiji - u Crnu Goru.
Ali, reče joj Milan Panić, da bi joj platio put, mora da mu učini jednu uslugu. Pošto su skoro izbori, a njega interesuje njegova popularnost u narodu, da ona, kada ide na plažu, ide bez kostima, potpuno gola, te da iznad leve sise zalepi njegovu sliku, a iznad desne sliku slobodana miloševića, te da obrati pažnju u koju sliku narod više gleda.
Kada se vratila sa mora, čeka je Milan na aerodromu i sav nestrpljiv je pita: "So, u koju su sliku više gledali, moju ili slobinu?", a žena mu odgovori: "Pa, pravo da ti kažem, gledali su malo i u tvoju, malo u slobinu - ali zato nisu skidali oči sa Vuka Draškovića!"