politički, 1991-2000. [6]

Šta je ovo?

Pošto sam, srećom, odustao (zasad) od ideje da viceve treba ispričati uživo ili makar video, ostaje ovo više kao refrentna zbirka viceva. Jer nisu vicevi za čitanje nego da se pričaju. Ovo je podsetnik.
Zahvaljujem radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji Burundija što su me nagovorili, i sebi što sam dozvolio da me nagovore.
Godine i ostale napomene ispod vica, gde ih ima, označavaju poreklo, a ne stvarnu starost vica. Tada i tamo sam ga našao.Osim Burundija, drugi izvori su:
sezam - što su u stvari dva BBSa iz devedesetih, staari Sezam na Bigzovim serverima negde na Skadarliji, i novi Sezam časopisa Pisi-pres, potonjeg Oriona
suština - komšijin blog, gde i sam piskaram i gde sam Komšija.
imejl - sopstvena imejl arhiva od 1997 naovamo (sa dosta rupa u prvoj godini)

13-IV-2020 - 16-IV-2020 idi kući

Događaj iz GSB-a. Ukoči majstor i ciga sa pola autobusa pravo na šoferšajbnu. Kad se malo pridiže: E bre majstore nisam ti ja Sloba Milošević da me lepiš na šoferšajbnu.

Zoran Lilić :)))))

1995

Kupili Crnogorac i Srbijanac svinju i 'oće da je podele.
Srbijanac: Sad ćemo ja i ti da podelimo svinju BRATSKI!
Crnogorac: Nećemo, da jebe oca, no NA POLA.

1995

Krenuo čovek biciklom nekim poslom baš u ulicu gde stanuje Faraon. Gleda gde da ostavi bicikl i bi mu zgodno da ga prisloni baš uz faraonovu kuću. Istrča milicioner i sav besan:
Pa dobro bre jesi ti normalan jel znaš ti da je ovo predsednikova kuća!!??
Aaa, ništa ne brinite, zaključao sam ga.

1995

Vozi se Mira Marković kolima prema Mađarskoj. Na granici joj, naravno, traže pasoš.
- Molim? Moj pasoš??? Znaš li ti ko sam ja?
- ???
- Ja sam, bre, prva dama Srbije!
Carinik je gleda, gleda, zaključi da je ta za koju se predstavlja, pa ode do kolege za rampom i kaže mu tiho:
- Pero, diži rampu da pustimo Cecu. Da vidiš što je propala za mesec dana...

1995

Posle pregovora sa Slobom, odvedoše Tuđmana da razgleda unutrašnjost Srbije, pa tako dođoše i u Niš. Tamo ga odvedoše do čuvene Ćele-kule. Svidi se Tuđmanu taj impozantni spomenik, pa kaže:
- Kak' je krasno! Tak' bih si ja rado dao spravit jedan u Zagrebu.
- Može, može - na to će Nišlije zadovoljno - Vaš materijal, naše ruke!

Mesto događanja Bosna. Ide Hrvoje šumom i vidi da mu idu u susret vojnici, pa ih brže bolje pozdravlja:
- Za dom spremni.
Onda vidi da nose kokarde pa se ispravlja:
- Ak' niste, spremte se spremte.

Vijaju se partizani i četnici kroz selo, i partizan se sakrije u bunar. Četnik uđe u dvorište, umoran se nasloni na bunar i kaze:
"gde li su partizani?"
iz bunara odjek
"gde li su partizani?"
četnik: možda su u bunaru
odjek: možda su u bunaru
četnik: a možda su u šumi
odjek: a možda su u šumi
četnik: a da ipak ja bacim bombu u bunar za svaki slučaj
odjek: a možda su u šumi

dugo vremena je, u Beogradu bar, uzrečica "a možda su u šumi" bila način da se promeni tema razgovora koji ti ne prija.

-Ahmete, da te pitam, jesi l' ti Musliman, Srbin ili Hrvat?
-Ma, jesam, jebi ga!

Kada bi svi lideri socijalista bili u avionu i kada bi se avion srušio, ko bi
se spasao?
Srbija.