Ulazi slep čovek u prodavnicu. Pored njega službeni pas, obučen kao vodič slepih. U jednom trenutku, slepac zastade nasred prodavnice, uhvati psa, iznenada ga odiže spretno iznad glave i poče da vitla njime u krug.
Pritrči poslovođa:
– Zaboga, čoveče! Šta to radite?
– Razgledam.

Ulazi žena u kuću i vadi šestak oznojanih konzervi Hainekena iz torbe:
– Izvoli dragi, ovo sam tebi kupila… A što ne gledaš fudbal? Jesi li gladan? Da ti spremim nešto što voliš?
– Mnogo? – pita je muž.
– Pa ne baš… Samo desni žmigavac i malo branik…

Navodno, istinit događaj… Zvoni telefon u apoteci:
– Apoteka, izvolite!
– Jel‘ bio moj muž?
– Ko je vaš muž?
– Poslala sam ga po Nimulid i Probiotic.
– Nije bio.
– A, dobro! Kad dođe, recite mu da kupi i kore za pitu!

– Simo!
– Da, draga?
– Odnesi ovaj klavir na tavan!
– Odmah! A šta u drugoj ruci da ponesem?

-E, komšija, aj mi pomozi malo da uguramo ovog konja u ulaz... samo drži vrata... aj drži vrata od lifta... ma evo stigli smo, e aj samo da ga uguramo u stan... ček kud si pošao, samo da ga smestimo u kadu... e tako. Sedi samo da skuvam kafu.
...kafa...
- Dobro, čemu ovaj cirkus? Što smo trpali konja u kadu?
- Ma zbog moje žene. Pazi, dobijem nešto na lutriji. Dođem kući, kažem, "ženo, kaži dragička!" a ona odmah "znam, dobio si na lutriji".
- Kakve to veze...
- Drugi put se desi da postanem šef u firmi. Dođem kući, kažem, "ženo, kaži dragička!" a ona odmah "znam, unapređen si". I tako svaki put, štogod da se desi ona je već znala.
- Dobro ali...
- E danas ona će nešto da kasni, i kad dođe i kaže "s' ti video ono" a ja ću da je prekinem i kažem "znaaam, konj u kadi".

Sedi zeka u šumi i nešto kuca na laptopu. Naiđe lisica i pita ga:
– Šta to pišeš, zeko?
– Doktorsku disertaciju! – odgovori zeka.
– A šta ti je tema? – upita ga lisica.
– Kako odrati lisicu! – odgovori zeka.
– Idiote jedan! Kako se usuđuješ! – poviče lisica, uhvati zeku i odvuče ga u grmlje. Nedugo potom, odatle se začuše izbezumljeni krici.
Nije važno šta ti je tema. Važno je ko ti je mentor.Potom zeka izađe iz grmlja i nastavi da kuca. Ne prođe mnogo, kad evo vuka.
– Ej zeče, šta to pišeš? – upita vuk.
– Doktorsku disertaciju!
– A o čemu?
– Kako odrati vuka! – odgovori zeka.
– Ma je l’ ti to mene… Kako se usuđuješ! – zaurla vuk, pa i on odvuče zeku u grmlje. Začuše se ponovo stravični krici, a potom se sve umiri.
Izađe potom zec iz grmlja, a za njim i meda, koji mu reče:
– E, jesi li video, zeko? Nije važno šta ti je tema! Važno je ko ti je mentor!