Muze Lala kravu, taman nakupi frtalj kante, krava se ritne i prospe. Nađe neku štranjku pa je veže. Frtalj kante kasnije, drugom nogom. Opet štranjka i vezivanje. Krene da muze dalje, kad krava njega repom šljis po tintari. Nema više štranjke nego skine kajiš... al' nema gde da veže osim za gredu iznad, al' mu fali tri prsta visine da je dovati. Uzme šamlicu, prebaci kajiš preko, zategne rep i utom mu spadnu čakšire.
Naiđe komšija:
-Aman, Lalo, šta to radiš!
-Sad štogod da ti ispričam nećeš mi verovati, al' eto - muzem kravu.

Došao Japanac u Sarajevo i kolege ga vodale okolo pa najzad stigli i do akvarijuma. Stoji Japanac, gleda ribe, odna pogleda udesno a sve ribe se okrenu udesno. On pogleda ulevo, sve ribe se okrenu ulevo i
tako redom.
- Šta to bolan radiš, pita Mujo.
- To je Tao, veština kojom čovek, zahvaljujući svom nadmoćnom umu, gospodari nižim vrstama, kaže ponosno Japanac.
Svidi se to Muji pa počne da navaljuje da nauče i njega. Najzad mu Japanac objasni da se treba koncentrisati na ribe, pustiti da snaga vašeg uma ovlada njihovim i da se rezultati vrlo brzo postižu. Vrati se Japanac posle pola sata a ono Mujo stoji pred akvarijumom, blene u njega, ne trepće i lagano otvara i zatvara usta...

Sedi Lala pod bagremom u polju, taman se najeo slanine, malo da počine, pa da nastavi da okopava kukuruz, kad niz poljski put ide neki auto i zaustavi se baš pred njim. Vozač izađe:
- Dobar dan želim!
- DA'bar dan, mladiću! A koji bi to andrak bio da vi ovuda idete?
- Hteo sam prečicom do Elemira, pa sam malo zalutao!
- Ej, mladiću, pa tako ti je to! Preko preče, naokolo bliže!
- Da li biste mogli da me uputite?
- Ta, mog'o bih, kako da ne bih! Pazi ovako: ideš pravo kako si kren'o, pa brojiš do treće preke duži, i ondak ćeš da ideš levo, pa skroz do onog tamo bagrenjara što se vidi odavde, a ondak... ček' malo, nije
dobro tuda, onaj mamlaz Števa uzor'o do jendeka, ne'š moći proći tim kolima.... Ne, bolje da ti ne ideš do treće duži, nego do šeste duži, pa ondak ideš malo levo nuz jendek sve do ćuprije, pa preko ćuprije, i
ondak desno kuda idu bandere, ali ti bandere ne gledaš... ček' malo, ne valja, pa to je zdravo okolo... Znaš šta, da se ti lepo vratiš na onu ćupriju di si preš'o kad si dolazio ovamo, pa ondak prođeš i bandere i
drugi jendek, i desno ima put... Stani, stani... ne valja, nego aj' ti pravo pa kad vidiš beli kamen....
Čoveku se smučilo da sluša tiradu, pa upita:
- Zaboga, čoveče, znate li vi put za Elemir uopšte?
- Ideš ti malo u ocov, jel' znaš! Ja sam iš'o ne u Elemir, nego u Bečkerek kad si ti mislio da su gušč'ja govna klikeri, derane moj!
- Pa dobro onda, kako ne umete da mi kažete kuda da idem?
- Jebeš ga, pa ja ne bi' ni iš'o odavde!