- Шта у ствари знамо? Сонда је снимала педесетак
сати, не усмеравајући сочива и антене превише
често. Антене нису ухватиле ништа, осим
одјека наших залуталих сигнала.
- Знам, свемир је пун нашег ђубрета.
- Мислио сам на обичне радио таласе.
- То није ђубре?
- Схватићете једном зашто никоме у госте
не бих послао неког ко није еколог у души.
Сетите се тога ако се икад запитате "где
су мене нашли".
- Остало је, дакле обично посматрање,
где су сочива, да, обична сочива која не
троше никакву енергију, стакла и огледала
и ништа више, дакле, то се изоштравало и
усмеравало сваких петнаестак минута и
то без строја, него довођењем сунчеве топлоте
у уљане клипове да би се раширили колико
треба; између два усмеравања планета је
била видљива у просеку трећину времена.
Дуже видљива из веће даљине, али са мање
појединости
- Предлажем да прекинемо овај списак
техничких изговора за врљав снимак. Колико
се стварно види?
- Десетак минута доброг снимка. Погледаћете
га сад колико год пута хоћете. Можете видети
и оне слабије снимке, ако вас не мрзи. Може
и пречишћено и непречишћено, како год вам
воља. Снимаћемо сва запажања на десет трагова,
тако да слободно можете да изнесете било
какву ствар која вам падне на памет, не
обазирући се на то што можда неко већ говори,
или што мислите да је неко то већ рекао.
Свака идеја, или макар њено извођење, извртање
- све је добродошло. До сутрадан ћемо увек
све то средити, да прорадимо и погледамо
још више пута, посебно ми, посебно ви, па
онда заједно, па тако и следећег дана - докле
год вам се не учини да је доста. Онда идемо
на одмор, кудгод се договорите, па онда
испочетка. Кад исцрпимо све што се може
извући из овог снимка, као и било ког другог
извора који затражите, остављамо вас да
смислите шта ћете понети.
- Када је измишљена та комбинација Боршакове
мрље и мождане олује?
- Нарочито за ову прилику, мада не бих
тврдио да је то првина.
- Толико је добра, да је измишљана више
пута? И колико цените да ће то трајати?
- Нисте оставили мачку гладну, проверили
смо. Према томе, нема журбе.
- Ја лично не журим, ово ионако може трајати
доживотно. Који нам је рок да се спремимо?
Немојте само ону војну глупост са наглим
поласцима без најаве, у сред ноћи. Драма
не долази у обзир.
- Не, никако, то нам није било ни на крај
памети. Рок је... неодређен. Кад вам се буде
ишло, крените. Нисте ни војно ни државно
посланство, нити имате неку критичну полазну
орбиту са путањом најмањег утрошка. Уверавам
вас да Савез није шкртарио на опреми за
ваш брод, осим што немате никаквог оружја.
Ви сте мисија добре воље. Идете у госте.
- Онда, да размислимо о поклонима за домаћине.
- Ту ваља добро размислити - ако су задржали
ишта из земаљских култура, боје се Ратајаца
и кад дарове носе.
- Мислим да ћемо им однети себе. Ни више
ни мање.