Зашто баш краљевине? Има, истина, и кнежевина и војводстава, чак и две републике. Каснијим истраживањем закључили смо да разлике ни нема - и краљеви, и кнежеви, и војводе, и председници су изборни положаји. Избор је двојак - разна већа бирају краљеве, а и краљеви бирају државе. Већа су слична некадашњим саборима, скупштинама и парламентима, и начин бирања народних заступника је сличан оном какав је био пре хиљаду година на већини људских светова .
Краљеви по правилу нису потомци краљева. Они потичу из неколико ликеја. До краљевског ликеја се тешко стиже; потомци краљева имају предност само уколико су од родитеља наследили особине потребне за пријемни испит (нејасно које).
Када држава тражи краља (остало је да се једном испита "када" и "зашто" – смењују ли их, насрће ли се на престо, надзире ли неко краљеве), тражи кандидате од ликеја по свом избору. Виђеније државе добијају више понуда - ликеји те објаве само каче на своје огласне плоче, и никако не утичу на своје свршенике. Долази до разних прилика: краљеви без земље, краљеви који већ трећи или четврти пут мењају земљу, размена краљева између држава и обратно, земље без краљева, краљеви који дају оставке или бивају истерани, пропале државе које нови краљ спасава пропасти, добростојеће државе које пропадају јер су ограничиле власт краља и не успевају да нађу новог, краљеви од заната, који раде као саветници, или имају коју другу добру службу, и не пада им на ум да негде преузму престо. Забележено је и неколико случајева да су неки краљеви имали по два престола у исто време, од чега и један невероватан случај да су земље послодавци у том тренутку биле у некаквом сукобу, па је краљ прешао на крају сасвим уз победничку страну. Остало је нејасно да ли је краљ умео да одабере страну која ће боље проћи, или је боље прошла страна која је успела да привуче краља.
Теоријско образложење: династије су ваљале само зато што су краљевићи добијали аристократско образовање и расли на двору, од малена се обучавајући за свој тешки посао. Нису ваљале из свих осталих разлога. Краљевски ликеј има све предности такве средине, а обезбеђује се и такмичарски дух, неопходан за владаре.
Број мушких и женских полазника је уједначен;
током историје неке студентске љубави
су успеле да изроде целе династије, које
ни у једном случају нису владале у истој
земљи у два узастопна поколења.
Краљеви, опет, не владају сасвим сами,
него састављају (постављају?) владе и узимају
себи саветнике. Министри и саветници се
понекад селе заједно са краљем кад овај
мења земљу, или пребегавају другим краљевима.
Има случајева да паметнији министри успеју
да замене краља којим нису задовољни, а
чешће је обратно. Школе за министре ионако
не постоје; то се особље попуњава слабијим
ђацима краљевских ликеја, или виђенијим
мудрацима из саме државе. Понеки краљ учини
понуду смењеном министру из туђе владе,
а понека влада врбује и туђег краља.
Изнад свега ипак стоји крунски савет, који мање више седи и дрема, па се буди тек ако треба мењати краља. Кроз тај дремеж, тврде многи овде, савет будно мотри кога би могао довући на престо, ако затреба.
На надметањима бива доста смешних неприлика кад се сретну такмичари двеју држава чији су краљеви похађали супарничке школе. Такве зађевице међу школама се дуго преносе на следећа поколења, рекло би се да се брижљиво негују. Оне чине значајну грану овдашњег фолклора, уз богату хералдику. Истина, ту реч треба узети са задршком, пошто овде никад није било јахаћих животиња (мада се у неким наречјима спомињу изведенице од 'коњ' и 'магарац'), те није било ни коњаника ни штитова. Хералдика се односи на особене знаке самих краљева, који захваљујући некаквом техничкој варци виде како лебде изнад њихових глава. Ово вероватно изиграва калпак који се у земаљским историјама спомиње под називима "клоне", "виенце", "кваун" и сличним. Најчешће се састоји од неколико јасних симбола (види снимке). Симбол који се најчешће јавља је дрво са разним плодовима, који опет имају своја симболичка значења, или прстен од предмета који мимокруже око неке тачке изнад монархове главе. Попис приказаних симбола се не мења, осим у случају значајних догађаја у краљевом животопису; краљ који промени земљу мења и своје одличје, али обавезно преузима и два-три особена знака своје претходне службе, или у случају присаједињења неког мањег војводства или кнежевине додаје и њихове ознаке у свој "облак над главом".