Спорова неминовно бива. Обичај је у Савезу
да се противне стране окупе на суочење
пред већем суседа (исто шареног састава,
скупљено насумице). Прегледају се сви снимци
до којих се може доћи, те позову заклети
сведоци да све прате. Све ко шта каже, снима
се и разврстава. Свака страна најми себи
рачунар са посадом, који ће изградити ток
догађаја и пронаћи логичке рупе. Заклети
сведоци имају право да постављају питања
свима - странама, сведоцима, рачунарима
и посадама, као и да траже да посаде размотре
могуће токове догађаја. Ово траје док се
не укаже истина, прихватљива за све. Обично
се све брзо заврши, јер посаде једна са
другом размене снимке, те излазе са врло
сагласним приказима тока. Најчешће тужена
страна увиди да нема чиме да се одбрани,
или тужитељ увиди да нема шта да тражи.
Ван свега овога живе мале крајине, издвојене
заједнице са сопственим неписаним законима.
Добрим делом се уклапају у Основе Човечности,
те и у Слободе и Трпељивост, али се чудније
понашају око Штете и Накнаде. Ту почињу
да разликују свој крај свемира од остатка
човечанства, и Штету пишу јако малим словом
кад није њихова, а за Накнаду не хају. Живе
по своме. Остатак Свемира их трпи, докле
год потера кошта више него штета коју праве,
и креће на њих тек кад претерају.