Е сад да кренемо напокон у ту шетњу,
да видимо јесмо ли угазили, или ћемо утабати
коју стазу. За себе, наравно. Са овим тупавим
планетама се никад не зна. Има их где је
вера пуна којекаквих забрана и сваки час
можеш да прекршиш неки табу, па од великог
бога постанеш велики грешник, или земаљски
непријатељ првог реда. А дотле све изгледа
лепо, толико лепо да се људи опусте и не
провере све.
Добро, де, пошто знамо те ствари, а и сами
смо се пар пута на тој ватри опекли, ваљда
ћемо приметити на време ако нешто такво
наиђе.
Возимо се већ пола сата, нигде насеља.
Намерно идем на гусеницама, да направим
штету. Преко њива. Извалила сам неколико
дрва. Шоргељ је огаван
возач, једном је успео да слупа четири возила
и три потпорна стуба док је истерао своје
из дворишта. Добро се показао и овог пута
- осим што смо се замало удавили у неком
језерцету. Бар смо уништили навоз за чамце.
И чему ти чамци, кад има само две куће у
близини. Где је село? Да не држе главне зграде
под тлом а ово одозго су само летњиковци?
- Шоргељ!
- Да, Баша?
- Терај у ону долину на десет, као да има
нека већа зграда. Стани пред улаз.
Ако је и то нешто. Кад освајаш неко место,
зна се шта се прво напада; овде ничег од
тога нема. Ни слетишта, ни саобраћајних
чворова, ни средишњег водовода, ни система
веза. Где им је тридео, одакле се одашиље?
Излазимо, укључујем снимање из одела.
Ово изгледа као црква, бар споља.
Има мало већа врата, а и неку таблу поред
њих. И цвеће свуд по башти... не личи на цркву,
требало би да има стазе около. Ах, свака
вера по своме. Опет, не изгледа да је намењено
већим скуповима. У ствари, никаква опрема
нам за ове три недеље није показала да се
игде скупило више од десетак људи. Јесу
ли људи, уопште?
- Опколи. Вас двојица, око врата. На готовс.
Извештај.
- Ова табла може да се чита.
- Који језик? Шта пише?
- “Посланство Савеза”. Ипак га имају,
а?
- Добићемо тумаче, онда. Отварај, покривајте
једни друге.
- Добар дан. Гле, откад нисам видео оружани
упад. Добри сте. Ово је као тридео драма,
свака част, земљаци. Овде не придају такав
значај скенском наступу. Оружје је право,
претпостављам? Ви сте стварно прави културни
догађај. Ах, извињавам се до неба и назад,
потпуно сте ме изненадили, нисам се представио:
Гелон Емзет, посланик
Савеза. Извол’те сместите се. Ко је за кафу?
Ма слободно одложите оружје, неће вам овде
нико ништа. У... колико вас је, не могу толико
кафе одједном да скувам, мораћу из двапут.