Овог пута смо извели мало већи подухват. Не знамо шта смо то узели, било је добро чувано. Потера је била тако хитра и моћна, да већ навелико сумњамо да само треба да се погледамо па да спазимо удицу како нам вири из уста. Ушли смо сувише лако, страже таман колико смо очекивали, узбуна каснила колико треба, секли смо права врата на правим местима, нацрте смо имали тачне, све је ишло као по лоју, док нисмо кренули да бежимо. А онда одасвуд… нисмо се усплахирили. Зна се тачно шта се тада ради - лудачки скок. Без прорачуна. Није да наш рачунар није стигао да срачуна - јесте - него је одбио да нас гурне, јер је превише опасно. Чуло за самоодржање смо му на брзу руку замрзли, али му нисмо могли тако брзо сасећи још и чуло за очување живота газдиног. Глем је ударио једну потанко одмерену чвргу по Чигри, при чему је није превише пореметио, али је успео да слаже рачунар и овај нас је тог тренутка бацио у Скок.- Баша, има ту један згодан систем. На три дана одавде. Има светова.Техника великог Скока је још непоуздана. Рачунар одобрава једва сваки стоти захтев. Налазили смо гадно згрбљене бродове и расуте посаде; не знамо ни сад да ли је то од лошег скока или доброг оружја. Наш скок је прошао одлично - није нам ништа и не знамо где смо. Чигра се усправља и полако се обазиремо… сазвежђа су непозната, нисмо се бољем ни надали. Већ смо некако и навикли да ови новији рачунари у оваквим приликама изигравају увређена деришта и ћуте по пола сата сваки пут кад им нешто нажао учинимо. Удвостручила сам страже да очитавају све што нам ради. Људи гунђају, али знам ја њих. Невоља је кад ћуте.
Сад ћу стварно да спавам. Људи обожавају кад виде да је баша опуштена и не махнита од страха. Улива им поверење. Јако се боје да заповедник не побрљави кад дође до густог. Моје прво правило: прави се да све знаш и да имаш одговор на све; ако и немаш, ослони се на себе, нешто ћеш већ рећи./* клик */
Ако ми Олгатове мудролије не помогну, мораћу да се ослоним на машине, а то већ неће ваљати. Да се спуштамо или да заждимо? Да ли нас негде траже? Истовремена веза неће радити бар још десет дана, док рачунар не успостави равнотежу и стапање са Свемиром. Које ли су вере били ти што су га правили? Вероватно Идоли, то се раширило Васељеном последњих година. Како оно беше, „Постоји само Сада. Све што је било или ће бити, у ствари је Јесте. Време не постоји". Лепо и красно, и баш они праве бродске рачунаре. Да има неки закон да забрани веру рачунарима. Или да се уградња вере у рачунар има сматрати прекршајем завета о ненаметању вере? И ко сам ја да гунђам на закон, убићу себе оваквом спрдњом. Да је Свемир нешто другачије саздан, можда бих писала философске расправе или бранила сличне мени пред суђајама. Ах, ако радиш нешто што не ваља, ради га како ваља. Ако смо гусари, има да пљачкамо и живимо опасно. И весело.- Шта сад хоћеш, Баша? Потежеш ме из најслађег сна.