- Комшија, имам једну вест за вас.
- Кажи, Ромфу. Јављају се ваши, како оно
ви кажете, хипотетични?
- Претпостављени? Не, мада сте се то добро
досетили. Позив у помоћ.
- Од кога?
- Један брод, мало већи, тражи дозволу
да слети. Немамо тако велико слетиште, а
и превелик је чак и спрам највећих терета
који су досад стизали. Зенеја управо прича
са њима а упоредо покушавамо да преко истовремене
сазнамо ко су.
- Зар се нису представили?
- Јесу, али Зенеја осећа да лажу. Прозире
кроз језик. Из лажљиве главе не излази поштена
реченица. Хоћемо ли до нас?
- Веле да имају ваздуха за још који сат.
Неколико их је у бесвести. Види снимке.
Личи ли ти овај на онесвешћеног од гушења?
- Личи на пијаног.
- И ја бих рекла. По свој прилици, ово су
неки… ево и извештаја са истовремене.
„Лађа која кружи око вас је отета
пре две ипо стандардне негде у околини
Охоура, на редовном путу од Охолоа до Озгора.
Неки путници су побијени, неки су се спасли
побегавши старим бродом отимача. Ова лађа
је последњи пут виђена пре десет дана у
сличном окршају код Ефодикса, кад је опљачкана
већа количина скрула, нешто тешког пешачког
наоружања и пошиљка драгих метала. Лик
заповедника брода је недоступан до даљњег;
може се само пратити из напада у напад,
пошто има препознатљиве делове опреме
који остављају увек исте трагове. Лични
знаци су запечаћени, тако да се нападачима
не препознају никакви трагови - скроз су
обучени, глас је пресинтетисан, издувне
гасове црпе из одела у доње боце. Џебану
и чауре набављају диљем свемира, углавном
из четврте руке и на истим местима где и
остали слични њима. Све у свему, то је иста
дружина коју пратимо кроз последњих седамдесет
напада за последњих петнаест стандардних.
Њихова одела спаљују леш, тако да ни мртве
нисмо могли да препознамо, а камо ли очитамо.
Поштовани савезници Ајтхаћани, мораћете
сами да изађете на крај са овим пљачкашима.
Они су ту доспели насумице, без кривице
Савеза, не узмите нам за зло. Помогли смо
вам само овом вешћу, колико да будете упозорени.
Могли смо вам помоћи и више, да сте пристали
да се негде у вашем систему успостави Стражарница.
Пошто сте то одбили, најближа Стражарница
је на неколико година од вас. Ми смо већ
послали наоружану лађу да вам помогне,
али претпостављам да ће стићи касно."
- Овде Хатамлаја, Говорник за Ајтхат. Ко
си ти?
- Побрисник Џон Безухов, на дужности у
Фореншкој Стражарници. Изволите.
- Вратите ту лађу.
- Али… можда ће добро доћи кад стигне.
- Неће. Вратите је. Не желимо никакве лађе
у око себе, поготову не наоружане.
- Већ имате једну.
- С њом ћемо сами изаћи на крај. Нисте
ништа криви, ви лично. Савез има својих
лоших страна, и управо нам је окренуо једну
од њих. Пренесите где већ треба све што
смо причали. Готово.
- И шта ћемо сад?
- Ви? Како излазите на крај са гусарима?
- Тешко. Ако их ухватимо, има начина; ако
не,
- Онда не. Нећемо се тући. Примићемо их
као госте.