- И добро, где да се спустимо. Сва места изгледају
исто.
- Где личи да има воде, пре свега. Јесмо
снабдевени за две године унапред, али посада
се жали да… знаш их, гунђају, као и увек.
Као, брод смрди, а и није да баш смрди него
онако мало вуче на апотеку. Да их одобровољимо
мало. И немој ни да помислиш да се као бајаги
слупамо - хоћу да слетиш чисто као на испиту.
- Важи, Баша. Има једно добро место код
језера, небо је чисто и трава зелена.
- Немој све да спалиш. Покушај да слетиш
у плићак па онда да отклизиш на обалу.
- И да својом вештином задивим урођенике?
Седеће крај ливаде и давати оцене за уметнички
дојам? Ајде, нисмо видели ништа веће од
краве… добро, де, не мораш тако да ме гледаш.
Мали... обрати пажњу, нишани на девету тачку.
Лепо, полако, хоћу да видим ову дереглију
да задигне сукњу и полако чучне на обалу.
На хладно, не прљи около. Овде?
- Глем. Чуј, можеш ли да обиђеш мало око
тог брда, да погледам нешто.
- Нек је сумњиво до неба, сад не могу. Излети
после и гледај шта хоћеш, слећемо за десет…
девет… осам…