- Слетање у 12:75, локално време непознато.
Планета Ајдхадо. Говори главар, присутни
сви први, нек се бележи све. У шта смо се
ово спустили, да вас чујем?
- На село.
- На какво село?
- Знаш, баша, ја сам одрасла на земљостругарској
планети. Имали смо краве, чувде, чингиле,
гајили смо скруг, хањану, жито… ово сасвим
личи.
- У реду је, баша, не привиђа јој се. Нема
психо поља и сличних одбрана. Није приказа,
нису вести из подсвести. Све је управо онако
како је рекла. Као да смо слетели у ботаничку
башту - све је лепо и зелено, шлепнићи кликћу
и таласи шуморе. Чак смо видели и нешто
риба како се праћакају у плићаку.
- Дивљина, дакле?
- Не, баша. Баш село. Чак смо видели у даљини
једног сељака како вуче пласт сена окачен
о надуван мех.
- Дооообро. У извиђање, по троје на сваких
пола сата. Први круг, други круг, трећи круг.
Свака извидница да ме извести. Остали, нема
изласка док не наредим. А, да - прва нека
зове другу да их чува док узму воде у повратку.
И узорке хране.