Имали бисмо прилике у којима се неке колоније могу отети матици и прећи у неко самостално постојање, ето, рецимо, да је то урадила Хардахина, Лејандарија, или чак Рума, мада Рума никад није озбиљно кидисала. Замислите, Румско царство... да, звучи смешно, али лако бисмо могли направити скенарион по којем се Рума отцепљује, удружује са народима на север до Галеоније, на истоку само потпали Делмане и Козаре, и на југу Жипшане, те би Јелени имали пуне руке посла неколико година, можда и пола века. За то време, протеравши Јеленске посаде из утврда и спаливши им нешто бродова, Рума може мирно да приступи изградњи царевине. Прво мале, па мало веће... док Јелени смире суседе, Рума је већ узнапредовала, пре свега на запад, до Аталања, прешавши на неким местима и у Африкеју.
Шта кажете? Није немогуће. Узмите само
да је... по садашњем бројању, 52003 године отприлике,
уместо Ксенофоба, на гласању у скупштини
прошао Каталај, познат, иначе, по томе што
није баш волео Плафона. Каталај је, иначе,
био заступник струје која је тежила да
мало смањи обавезе градова према држави...
није добио подршку, јер је тада, управо
дан пред гласање, дојахао гласник и јавио
да опет неки варвари нападају са истока.
Довољно би било да гласник није стигао,
или да је закаснио, да је Каталај засео
уместо Ксенофоба, да је намерно притегао
градове више но што треба за поход на варваре,
па да му почну стизати притужбе од градова.
Он би, као добар владар, гледао да им удовољи
не би ли био поново изабран, те бисмо имали
леп развој појединих градова, још лепши
развој колонија, и идеје о лабавим савезима,
савезима кад затреба и слично томе, у време
кад је обична порука путовала данима, недељама.
Гласници нису били значајно бржи од војски.
Код куће бисте могли да покушате да сами
прорачунате на шта би личио стари свет
за следећих сто година, и за које време
би се десио први судар севера и југа. Молим?
А, на северу у то време имамо такозване
неписмене варваре. Не, нису били баш тако
неписмени, него им је надимак остао због
обичаја да хватају писмене робове – писање
и читање се на северу нису сматрали за неки
господски посао. Има неколико доста моћних
царстава тамо, и све се то помера сваких
век или два, стално се нешто сељакају. Узмите
у обзир густину становништва тада – могла
су два народа да крену у сеобе и да се мимоиђу.