telemarketing

8-I-2010 20:12

Ovi što prodaju koješta preko telefona samo gledaju da smanje troškove. Obično imaju cele ekipe operatera koji čantraju puno radno vreme, ali ne okreću oni brojeve. Okreće ih računar, u proračunatim razmacima - iz teorije redova čekanja se da izračunati za koje vreme se dobija veza, koliko u proseku treba pozvanom da digne slušalicu, i za koje vreme će da se ukaže sledeći slobodan operater. Obično se desi da digneš slušalicu i čekaš desetak sekundi - što je najčešće znak da te zovu trgovci. Evo i juče i danas su mi nudili da uzmem kreditnu karticu. Takve obično otpravim po kratkom postupku.

Postoji državni sajt, National Do Not Call Registry gde možete da ukucate svoj broj i imejl; onda na taj imejl stiže kontrolna poruka sa linkom. Kad kliknete na to, vrati vas na sajt da overi da ste to baš vi, i u roku od tri meseca vaš telefonski broj stiže na državni spisak (koji svi ti telemraketeri moraju da pokupe) brojeva koje ne smeju da zovu. Od pre par godina na spisak primaju i brojeve mobilnih telefona (kojih nema u imenicima pa ovi nisu mogli da ih pokupe), iako su mobilni zakonom izuzeti, kao što već postoji i zakon o zabrani slanja netraženih faksova.

To ne sprečava kojekakve jajare da pokušavaju da vam preko mobilnog prodaju produženje garancije za kola (o čemu baš nemaju precizne podatke - "vašim kolima uskoro ističe garancija", da, naravno, osiguranje ih je već otpisalo i isplatilo 100%), ili da pokušavaju da uteraju ko zna čije dugove ili neku treću vrstu marifetluka. Po pravilu, na pozive na mobilni sa čudnih pozivnih brojeva se ne odgovara, nego se izgugla broj, što uglavnom ili da adresu firme, ili bar desetak stranica gde ljudi opisuju kakve pozive primaju sa tog broja, ili oboje.