fed

24-VIII-2009 20:43

Za razliku od većine država, SAD nema narodnu banku. Ima kovnicu, ali ta samo štampa novčanice i kuje siću - međutim, glavna emisija novca nije u nadležnosti države.

Istorijski gledano, Ameri su, još u Džefersonovo vreme, gledali da na svaki način izbegnu zamku centralnih banaka i ostalog lihvarskog ološa iz Britanije. Međutim, tokom XIX veka je bilo raznih finansijskih marifetluka, banke su nastajale i nestajale, kom opanci kom obojci, i opet su uspevali da ne naprave centralnu banku, i novac je emitovao Kongres.

Do 1913. je trajalo lobiranje bankara da se napravi centralna banka, a kad se postiglo, rezultat je bio... da su zakon izglasala tri poslanika za Božić, i to zakon napisan u tajnosti na nekom ostrvu, na višednevnom sastanku za koji su znali samo malobrojni, i da je Vudro Vilson, koji je potpisao taj zakon, na samrti rekao da je tog dana izdao otadžbinu.

Jer, savezne rezerve (aka FED, od "federal reserve") nisu državna institucija. Država jedino postavlja guvernera, ali se još nije desilo da odbiju ponuđenog kandidata. Oni su kao vladin organ (a u stvari uglavnom rade šta hoće). To čak nije ni pojedinačna banka, nego konzorcijum privatnih banaka, sa sve Rotšildovima i Rokefelama (što mi izgovaramo Rokfeler, kao što felerično izgovaramo i Rouzevelta kao Ruzvelta, al' šta je tu je), kojima je skoro nemoguće ući u trag. Imaju po neku zgradu gde im stiže pošta, često i velelepnu, ali do stvarnog spiska banaka članica i njihovih vlasnika je skoro nemoguće doći. Neke banke jasno stavljaju do znanja da su članice, a za neke se samo sumnja. Na njihovim veb sajtovima nema jasnog spiska.

Kako se onda emituju pare? Država zajmi pare od rezervi i plaća ih državnim obveznicama. Savezne rezerve onda daju državi kredit u tom iznosu - parama koje do tog trenutka nisu postojale. S tim što one obveznice kad tad dospevaju na naplatu, i u sebi već nose kamatu. A ta kamata je već sad veća od ukupno ubranog saveznog poreza.

Kako reče neko, savezne rezerve su savezni organ koliko i Fedeks.