Od reči opcija napravljen je i glagol opt, tj optirati (ako se to uopšte može prevesti), što će reći izabrati između ponuđenog, odabrati.

"Opt out" bi značilo da izaberete opciju da nećete.

Ovo je metod za podmetanje nečeg za šta vas niko ništa nije ni pitao, s tim što možete da izjavite da nećete, i to napismeno (ili makar preko mreže), al' dok to ne uradite kačiće vas svakako.

Problem sa "opt out" je što se prave spiskovi za ko neće, tj em morate da se upišete da nećete, em to još negde i piše i ko zna kad i za šta može da se upotrebi. Sa tim se i računa, da prvo dobar deo mušterija (stranaka, građana, bilo kakvih strana u nečemu) neće ni primetiti da može da se ispiše iz nečega, pa će da plaćaju za nešto što nisu ni tražili; jedan deo će da bude lenj ili nedovoljno pismen da se odjavi, a i oni koji se odjave neće baš odmah - prvo treba da primete da plaćaju šta nisu hteli, ili da su ubačeni gde nisu hteli, pa dok pronađu kako se ispisuje, prođe bar nekoliko vagona.

Primeri:

- telemarketing i savezni registar brojeva koje ne smeju da zovu. Ogroman procenat ljudi ne da ne zna da to postoji, nego ni da je moguće.

- imejlom vam stiže neko đubre dok se ne odjavite (a za odjavu vas pošalju na neki veb sajt gde sad znaju da vaša imejl adresa živi, tj da nju neko čita, te se može ubaciti na spisak za preprodaju)

- reklame poštom mogu da se ograniče - ima zakon po kome možete da ne dozvolite firmama (bankama i osiguranjima i ostalima od te fele) da vam šalju reklame na osnovu toga što su pokupili vaš bonitet od agencija koje prodaju takve informacije; ono, mogu i dalje da vam šalju reklame, ali bez predznanja o vašem finansijskom ugledu

- neka udruženja oglašivača preko imejla nude odjavu kao besplatnu uslugu - pa vam njihovi članovi više neće slati spem, ali em takvih udruženja ima nekoliko (jer, naravno, nema sistema) pa se valja odjaviti sa svakog, em nisu svi njihovi članovi