Teško prevodivo, jer je bukvalno lonac+sreća ali ne sreća u smislu duševnog stanja nego kako te zapadne. To su ručkovi ili večere za veći broj ljudi, počesto u dvorištu ili na izletištu, gde svako donese šta misli da jede ili šta je spremio. Onda svako jede šta hoće, ili čega već ostane ako nije dovoljno brz.

Ovo ima neke veze sa američkom istorijom, jer su, normalno, hteli da prave žurke i sedeljke ali em su bili dođoši iz različitih kultura i različitih kuhinja, em se nije imalo načina da se uvek spremi nečega dovoljno za sve. Ima veze i sa američkim navikama, šta jedu šta ne jedu, jer ono što je nekom poslastica drugog tera da baci peglu, pa se ovo održalo jer najmanje košta a opet ima za svakog ponešto. Ne zameraju čak ni ako neko donese nešto što niko drugi neće, samo nek je došao.