Umesto predgovora, zagovora i nagovora

Etnografija je divna nauka. Omogućava pogled sa rastojanja, dok ste u mestu.

Etnologija, pak, znači da čitate šta su etnografi zapisali i pokušavate da uhvatite smisao, a ne putujete. Meni bolje leži etnografija, kad sam već u Americi. A i ne moram da se bakćem sa nekakvim naučnim pristupom. Dovoljno je da zapišem čemu sam se sve čudio, i šta je za priču.

Zapadne kulture su odavno opsluživale ostatak sveta etnografskim spisima o ostatku sveta. Ne znam da li im je iko ikad uzvratio uslugu. Nije bitno da li sam prvi, verovatno nisam.

Podtema svega ovog što sam skupio (i još uvek skupljam) je "ovo nećete videti na filmu". Čak i ako se uzmu nešto realističniji filmovi i TV iz ranijih decenija, SAD ih pravi, i u pravom socrealističkom maniru (a ponekad i nameri) neke stvari prikazuje kako jesu, druge ulepšava, treće načisto izostavlja. Što je, opet, stvar za etnografsko posmatranje - šta prikazuju, šta ne, i zašto.

Našao sam na Mreži nešto radova na temu unutrašnje etnografije - kao što beogradski etnografi svakih desetak godina ponovo otkrivaju Homolje, tako ovde svaki čas neko otkrije izvesno ćoše u Čikagu ili matore motocikliste i napiše čitavu knjigu o njima. O Amerima možda niko od naših nije napisao knjigu, a neću ni ja. Da li ovde ima dovoljno materijala? Možda i ima, ali to još nije knjiga.