Вечити директор, понајвише шећеране. Фина кућа, ни ћошак од наше, али смо чули да нема текуће воде у кујни, госпоја није хтела да чује за то. Сећам се да ми је био антипатичан, са тим златним зубом и громби капутима. Госпоја и ћерке су ме волеле, сећам се да су ми њих две једном вукле санке два ћошка тамо и назад, сијало сунце и снег почињао да се топи, било га пола метра.
У дворишту је имао четинаре... види јануар 1960.. Кад је грађен тротоар у улици, било је материјала само за једну страну, што је отприлике довољно, пола Комбината ионако иде бицикловима. Тротоар иде нашом страном улице од почетка до пруге, а онда прелази на његову страну улице и тако до парка. Тиме смо добили и јединствен случај да пешачки прелаз иде преко пружног прелаза, данас би се рекло три у један. А и борови су посађени од пруге до шећерана, да му се слаже са авлијом, остатак улице има платане.
Тротоар је ишао непарном страном до пруге, а од пруге парном. Лево и десно од пруге су били браници од шина (у ствари још стоје, осим једне пречке коју је неко успео да одвали камионом) тако да пешаци прелазе пругу, па, дијагонално. Тј могли су да остану на својој страни улице кад је лепо време, ал' кад је блато, нема друге него прелази преко. Притом се ни тротоар не пружа скроз до пруге, него се ту одвајају и бочне улице, значи ем хаос ем има још 20м да иде коловозом до краја ограде, пређе улицу...
Занимљиво је било кад у 14:00 изађе 200 бициклова из Комбината, а у 14:05 пролази воз, рампа се спушта, и они попуне коловоз целом ширином и неких 20-30м у дужину. Па се онда рампа дигне...
Једини удеси који су се ту догађали су били залетања од шећеране, тј Кантине, која је била једина зглавна кафана у крају, па пијана будала не види да је рампа спуштена, а онај жељезнички фењер на уље од репице каноле шљашти све у шеснаест, како то не види... Ту рампу су скидали у просеку сваких осам месеци, да је заваре или исправе.
Очекивао је да ће девојке да се добро удају за перспективне кадрове, али јок. Старија се удала за неког шофера, и изгледа да је лепо поживела са њим, нисмо чули ништа лоше. Млађа се није никад удавала. Радила у Нафтагасу, што је вазда била масна фирма, а сад би да прода кућу ама тражи 100 хиљада евра, ако добије у вр главе 20.
Кућа је у ствари била друга до рампе; у првој је била пецара, где је мајстора мрзело да редовно размеће цеварику, па ју је пуштао да се нагомила, а разметао тек кад анаеробно труљење направи ваљан смрад. После су они умрли, син (тада алкос) се одселио, а у тој кући је сад Ева, и двапут је била и Дебела мачка.