Вељко успео да се врати из Чехословачке, са гомилом фотки које је тада снимио, већ развијених. Свуда графити ("Лењине устај, Брежњев полудео и сјебао твоје идеје"), збуњена лица, совјетски војници још збуњенији на тенковима. Њима су рекли да су ослободиоци од ненародног режима и да ће их дочекати цвећем, кад оно "Руси, тахнете домоу". Видео је војнике уплакане, чуо да се понеки и убио. Седео је код нас цело поподне, причао шта је видео и доживео.
Јуче ми је био рођендан, ал' нисам веровао у моћ рекламе, нити сам га нешто најављивао, па нико није дошао.
Отприлике у ово време (или је то било претходне године) је дошла на ред нова школска униформа, израстао сам из старе. Нисам баш био одушевљен тим, мислио сам да бих могао некако да се извучем, већ се догађало да неки фрајери не носе и то више дана, наводно је на прању, подерана, чека се поправка итд. Изабрао сам други приступ: биће униформа, од прописаног материјала, али другачија. Како другачија - па, неће бити дугмићи на средини, него 12цм улево, нешто између руске рубашке и нешто као драгонске униформе. Кројачица је била нека кевина познаница, из оне новоградње код шећеранског парка, близу обданишта. Свидело јој се шта смо тражили, најзад да ради нешто друго, и сама је додала неке металне жуте дугмиће.
Испало је одлично, ни Ивка није имала примедби, а ја сам чак изашао на глас као опет оригиналан. А све држећи се форме.
Више ни не знам колико сам пута каснијих година изводио овакве трикове. Нису више ни били трикови, мени то дође нормално.
4-VI-2020 - 6-II-2026