Трећи дан гледам теве и ништа ми није јасно. Демонстрације у Београду. Ћале је тамо, има неке испите. Није баш у Новом Београду, пољопривредни је у Земуну, одсео код тетка Миме, што је опет ближе епицентру.
Појављује се, напокон, ни не сећам се да ли је уопште полагао, да ли су се испити и држали. Није могао да пређе Саву, до аутобуске. А имао је индекс, па су га студентске страже пропуштале и могао је да прелази барикаде.
Донео је гомилу новина, нарочито Студент, па значке Слободног Универзитета Карл Маркс (како се БУ тада звао), и што ми је највише отворило очи, београдско издање Политике. Разлика између тог издања и оног за унутрашњост је била невероватна. Потоње је било тако стерилисано, тако без ичег битног, што би било тешко објаснити на даљину, чудо једно. Ту сам се научио да не верујем званичној верзији. Лекција се није примила баш одмах, трајало је више година, али семе је већ клијало.
Објашњење (сад да ли је то ћале објашњавао мени или неком другом) је да је у београдском издању морало нешто да пише о оном што је видео цео град, а ван града није баш требало да се зна док се не смири и док се не види како званична верзија треба да изгледа.
Највећи део прочитаног нисам разумео, али сам читао штогод сам могао. Запамтио име Вујица Решин Туцић, тај је био опак зајебант, напунио целу стражњу страну Студента неком спрдачином, „Страхоте подземља“.
„млада невина женска, јесте ли повређени?“ „нисам, фала курцу“
„Паусанија, стари Грк о ком се ништа не зна“
„Непријатеља треба тући његовим оружјем, рече он и дохвати бич са крпигузима“
Ово сам цитирао јануара 2025. по сећању; „Страхоте подземља“ је у ствари до 1990. порастао у читав роман, условно речено, с тим што сад више не могу да га нађем, а био сам га нашао једном, бар у одломцима; сад Јандекс даје један видео у ком се виде делови тога, и један сајт где би као могло да се скине за џ али треба да се има налог код гугла, Мајкрософта или Епла, чим се не бавим. Нисам тада ни знао да је ВРТ одавде, из Меленаца, и да је касније сарађивао са овдашњом културном сценом, на којој ћу се временом и сам наћи, заобилазно. С њим сам се сусрео опет 1972, са епилогом 29-IX-1972..
Деветог, Тито рекао да су студенти у праву. Протест је завршен једанаестог. Донете „смернице“, тј партијско упутство како даље развијати систем
7-I-2015 - 11-V-2026