Димче ме води на два дана у Нови Сад на семинар да научим како да снимам филмове на 8мм. То је у некој основној у центру (близу Дунава, што тада нисам знао). Не сећам се где сам спавао, вероватно ме неко из те школе повео кући (М.Т.?). Упознао доста важних људи из кино клуба Нови Сад и Фото кино савеза Војвидине, које ћу наредних година виђати на фестивалима аматерског филма. Сећам се да је школа била доста већа и лепша од наше, а наша је била међу две најновије у граду, где ништа није старије од десет година, пуна техничких чудеса први пут виђених - а ови су имали толико више. То ти је Нови Сад.
Прошли смо пун круг, од држања камере, како ради, куд пролази трака, развијање преобратним поступком (тј позитив право из исте траке, без негатива), како с монтира трака, како са пројектором. Чак и правило рампе, оно о 120 степени између кадрова, да не збуниш гледаоца у привидном простору.
Своје прве кадрове сам снимио на тврђави, видео их развијене и на платну. Тј моје је било око 90 секунди, другу страну (јер 8мм је у ствари 16мм, са двоструко гушћом перфорацијом и сликама) је снимала нека из 6. разреда. Њу сам касније ретко сретао, нестала је брзо, и из кино секције. После смо студирали исто, али и тамо сам је видео укупно једном.
Тамо сам запазио Меланију али ми није пало на ум да би и причала са мном. Ни у дневник је нисам записао. Али смо се познали кад смо се опет срели.
Дне 25. сам још кривудао, у уму, између девојака с којима бих окушао срећу - Слађа ("али се смеје неприродно, чак хистерично, и потиштена је") или Оли Бој, која "изгледа природније, простије (не и проста)".
До краја месеца је требало да ми ураде златну круницу на кецу доле десно. Чак смо негде, на другом крају града, нашли неког да купимо грам злата. Тај сам зуб одломио у обданишту, био ми је први стални и штрчао је. Нешто смо се ајдарали на струњачама и налетео сам одозго вилицом на нечије колено. Нешто ме је много грејала чорба кад смо ручали, али нисам обраћао пажњу. Код куће су приметили, па су ме одвели код зубара, који ми је то премазао нечим за заштиту, што је ваљда држало неколико дана. Дотле сам се већ навикао, суседни зуби порасли, и сад су се сетили да то поправим.
Ништа од тога. Ево имам 70 година и још стоји тако. Онај грам злата је заборављен, нестао негде.
У Београду конгрес СКЈ, источни блок не гостује. Партија се федерализује и истовремено обрушава на национализам, већ је било сигнала из Хрватске. У Прагу 5000 људи шета до наше амбасаде, у инат источном блоку и окупацији. Јоко Оно и Џон Ленон се венчавају, он напушта Битлсе. Чешка победила СССР у хокеју, прослава на улицама прераста у демонстрације. Наравно, здушно смо навијали за Чехе.
26-IX-2015 - 28-VIII-2025