27-VIII-2016.
Ујутро, још посла да натерам Пенџери 7 да ради у виртуелној кутији под Убунтуом.
Поподне одемо у Клинцаид и испечемо још једну туру шљиве. Користио сам свој нови дубиномер (од кинеског штапића, измерио нонијусом подељке до у пола милиметра) али је нетачан - рачунао сам за лонац од 332мм у пречнику, треба 322, побркао сам па греши 6%. Свеједно, добили смо лепу количину. Нема теорије да све то попијемо за живота (или има, ал' онда нећемо дуго).
У међувремену је мајстор Миле завршио подну греду за будући зид или шта ћемо већ. Подупирачи за таваницу и кров још држе.
Увече одемо најзад на Дане пива. Центар, око позорнице на свеже обријаном главном тргу, изукрштан покретним оградама, а накотило се и кербера око њих. Као да има неке шансе да ће маса да навали на позорницу. Па не свирају Битлси, ово је друга и трећа лига српског шоубиза. Али је неко дигао паре и мисли да треба да покаже тарабе и униформе да оправда трошак.
Носио сам малу Лумија видео камеру, што смо узели јесенас, и снимио поприличан видео. Чак сам онда био купио и неку Меџик апликацију за монтажу (а они ме онда весело спамовали две-три године) и подсетио се како се то монтира... лепо, умео бих, ал' је некако напорно, не издржим дуже од пар сати у цугу. И звук компликује, морао бих да пазим да га не режем кад сечем сцену... мња. Не вреди гњаваже.
Отишли смо пешке скроз до градске баште, где су имали стојеће комичаре. Чули смо најављивачицу, била је тачно између „није смешно“ и „толико далеко од смешног да то испадне смешно“, дакле дркопиш. Завршимо у „Библиотеци“ у другом делу Гимназијске, који обично није пешачка зона, а сад јесте. Седели смо ту и пре неку годину.
Ту најзад сретнем неког познатог - оног техничара из позоришта што ми је уштекавао слајд шоу за матурску академију пре две године. Осим њега, видели смо можда 2-3 хиљаде људи, и једино њега знам, бар ја. Они које знамо мора да се негде крију.
Пуштају солидну музику, екс ју рок, са нешто поп изузетака које зачудо немам на својој великој листи (тренутно 29000 наслова) или сам их обрисао. Цех је изашао на 640 динара (160 рсд један тамни Будвар ака оригинал чешки Будвајсер), заокружим на 800 па додам још 100 због музике. И 200 за ружу - нисам видео да девојка продаје цвеће по столовима, па већ вековима. А ова је баш имала неки позоришни шмек, можда аматерски, одлично одиграла, неодољиво. А и мојој дами је било мило.
Крајем другог пива комшијски народњаци су постали прегласни, нешто техно-турбо-фолк срање, па решимо да одемо. Заборавили смо да се још једном испишамо, каже ајмо до Пивнице. Пивара не ради већ бар десет година, купио је ваљда Костић да је затвори да му не прави конкуренцију а и да распрода опрему. Пивница, пак, упорно ради и спустила се на обалу, у два нивоа. То је све било заузето, па смо отишли горе, практично у равни моста, где су сви столови били слободни. Попили још једно пиво (никшићко, тамно, иста апатија) и наручили специјалет куће, коленице (ака буткице) с реном. Рен је комерцијално срање, садржи само 29% рена и то изветреног да не штипа. Нешто као пита од јабука без јабука.
Стигли кући без проблема, лепа ноћна летња шетња.
Спомиње се: буткице, Клинцаид, мајстор Миле, пивница, на енглеском
3-IX-2016 - 31-X-2025