август 1959.
Велико путовање у Водице, код Шибеника, ваљда друго наше летовање. Овог се штогод и сећам, у одломцима.
Прво, пре поласка смо хтели да се сликамо (јер сад је ту регула IIIa, од Геталдуса из Загреба), и бака је пожурила у кућу да донесе хоклу да седнем. Сунце ујутро бије преко стражњег краја авлије, па смо се паркирали ту под кајсију, истина у кокошијем делу авлије, ал' кокошке су се ионако разбежале. Бака се сатрла, тако у журби, и звекнула челом о цигле. Остала јој је омања чворуга и никад се није повукла.
Путовало се ваљда аутобусом, па смо опет свратили до родбине у Београд, а они су нас испратили на станицу. Имао сам ону лопту у мрежици (што је можда било и неко друго путовање, јер на истом негативу је и посета неким другима у Београду, које уопште не познајем). Слике из аутобуса мора да сам побркао са оним што сам видео у оном филму "Ха 8" који је изашао пар година касније. Сећам се свраћања на Плитвице, тј паузе. Огромно стабло оборено, и кева ме сликала спрам пресека. Са све подигнутим рукама нисам добацивао до пречника. Моје прве наочари за сунце, и беле пластичне сандале, Југопластика Сплит. Нека су ружне и никакве данас, ал' биле су прве и еј бре који сам ја даса, имам цвикере за сунце! Мотел где смо стали је био међу првим тим модернистичким грађевинама, све нешто терасе у равним плочама на бетонским стубовима, металне столице, неонска светла (нажалост, око подне, па ништа од тог штимунга), мада се тог мотела сећам више са фотке, јер после је таквих зграда било ихај и четврт, свуда.
На регули је окулар био мало померен наниже, па је правио додатну паралаксу, што је с једне стране доводило до подсецања одозго као на овој, а с друге стране до гомиле фотки где се то спречавало одмицањем од предмета, на већини других. На последњој фотци смо тако ћале и ја, скоро да се видимо, само треба уочити.
Онда се сећам да су нас сместили код неких мештана. Стопала су ми канда отекла, цео дан у пластичним сандалама (а добио сам и лопту на надувавање, кантицу плекану са лопатицом и флашу за воду, пластичну, чији је спољни чеп изигравао чашу - та је боца и сад читава и знам где је, све Југопластика, коју не знам више где је). Донели су ми воде у некој качици да оперем ноге, вода ледена а ја први пут видим такву посуду, све нешто не капирам шта сад треба да буде. Мало сам се стресао, ал' сам бар због тога запамтио целу сцену.
Далматинке су још увек носиле воду у таквим качицама, на глави. Само би подметнуле неко јастуче величине длана, и не би се ништа помагале рукама осим кад је дижу и спуштају, држале су савршену равнотежу. Зато су тако грациозно ходале (а прва мис Југославије, неких 8 година касније, била Дубровчанка).
Све су куће по старом селу биле овакве - тесани камен и тешка дрвена грађа. Доле камени под, горе од дасака, глатких али небојених и немазаних. На прозорима тешке дрвене шкуре, против буре и припеке. Слабо је шта малтерисано последњих деценија, изглади се око врата и готово.
Ако се село и није много мењало - чак је и обала била слабо уређена, био избетониран само један навоз мали, црква је ганц нова, са тим шмекерским канделабрима какви су тада улазили у моду.
Типа у смешној хаљини до земље, који је носио зимске ципеле у сред лета, нисам много ни примећивао. Тек касније, кад сам видео ову фотку, било ми је чудно што ова двојица тако озбиљно причају с њим.
Домаћинов син ме понекад пуштао да јашем магарца. Навикао сам се да будем у води, тешко ме било истерати. Овде је део плаже био штогод избетониран, па је тако и овај плићак заштићен и од таласа, који овде никад нису превелики, ту су острва на пар километара наспрам обале. Завирујући у ову слику, видим како има доста људи, тај се раднички туризам тада већ био залетео, а опет како је све то празно - нема сунцобрана, лигерштула, ничег на надувавање, чак ни пешкира. Пошто село није још имало водовод, није било ни туша.
Последњи снимци су из шибенске луке, коју ћу касније боље упознати кад будем у војсци. До Водица изгледа још није било пута, ни тих десетак километара, но су нас возили неком лађицом или чамцем. Ништа једра, увече је бонаца.
Спомиње се: 02-VI-1982., регула, на енглеском
13-IV-2017 - 14-VII-2022