Радни дан у СФБЦу. Најзад видим муштерију. Отприлике су на шест ћошка од хотела, шетњица. Доручкујемо код Пита, прекопута, Дејвид узима клопу, Јан кафу а ја паркирам ранчеве уз сто по свом избору.
Упознајем се са особљем. Јевреј доктор (ускоро отац, на класични начин), кинескиња докторица (Ђианг) и њено уметање самогласника које ме понекад помете док скапирам шта каже, кореанка волонтерка (згодно чељаде, не ради код њих него за неку фирму за анализу... података, токова... само ето бележи ток), црни грмаљ који нам је официр за везу (Ник), госпоја арапског лика са жабљим очима и маслинастом кожом (тврди да је технички црнкиња), и понекад индијка докторица чији је посао да све прекуца у веб апликацију коју држи СХЕТ. То су углавном ликови које ћу виђати ових дана.
Дуг састанак у соби са црвеним тепихом*. Много се црта по белој табли, пројектује будућност итд итд. Ови су муштерија са посебним положајем и гледају да извуку из нас коликогод могу. Морао сам да се загњурим у кристалне извештаје да пробам да реконструишем зајебан графички извештај. Није ми ни лоше ишло, с обзиром на то да сам ту алатку видео први пут, Јан ми је одржао петнаестоминутни течај на лицу места. Нешто сам и успео да урадим.
Поподне смо отишли до места одакле се види ферибот за Алкатраз (само острво се назире на обзорју иза складишта), да преговарамо (опет) са истим оним дебелим (стварно, толико је дебео да кад седи не може да састави колена) власником те друге клинике. Већ који пут преговара, и никако да пазари, ваљда му се свиђа да преговара. (јесте пазарио, ал' неколико година касније)
Вечера са наведенима, плус кореанкин шеф, минус Кинескиња и Индијка. Фино скоцкано и модерно, маштовито уређено. Шанк као да је изливен из једног комада стакла, са шљокицама и шкољкицама у себи. Прозори нагнути. Клопала се углавном морскетина (в. Кућни), добра. И пило се калифорнијско вино, није лоше ал' нисам ни запамтио.
----
* није црвен, ал' некад је био, још се тако зове
13-VIII-2017 - 14-V-2026