12-II-2010.

Синоћ, на блогу

Бирам не.

Тешко је атеистима што немају симболе да њима машу. Нема књиге ин цитата, мудрих изрека да се скрате за таште таблице... ма ни за налепницу за браник. А да узмем да су сви са празним браницима атеисти, изгрешио бих. Ставио бих празну налепницу, ал' би и то било погрешно схваћено.

На другом крају спектра, верници имају добро плаћену војску свештеника чији је једини посао реклама за свој посао, који редовно избацују клопке типа „јеси ли престао да бијеш жену“. Бисер такве мудрости за данас је један, који ми је јуче на семафору заклонио видик, са пола метра ове налепнице:

кад би умро данас, би ли био у рају или паклу?

Другар, мој одговор је „не бих“. Био, уопште.

А шта то па говори о теби, што се обраћаш тамо где не може да ти се одговори?

Ал ево одговорићу (а можеш и ти мени, ово је блог а благ сам на модерацији): твоја вера не годи разговору. Колико таквих питања постави твој свештеник? Колико пута добије одговор (осим свеопштег аминовања и климоглава). Колико си јој питања поставио ти, јавно? Колико је пута одговор био мимо пуког „иди кући и размисли шта си згрешио“?

Или боље питање: а што мора да се верује, ако је по себи истинито?

Јесте сунчано, али дува, и то с југа, а ладно, што је мало чудно. Изгледа да се враћа она зимоћа што је стигла чак у Тексас и Флориду, прималац незадовољан, шаљу назад, ал' што баш преко нас.

Ејмили проводи викенд код нас, и то мало продужен, пошто у Вашингтону (где иначе живи са мајком) још увек нису довели све у ред, и школа није јавила кад ће да почне да ради. Они су тамо изгледа добили вековну дозу снега, ваљда би тек сад могли да снимају "Умри мушки 2" без вештачког снега, а можда би се и она бара код аеродрома замрзла (мада не верујем да би лед издржао оне мотоциклове - у оној кадици где капље са комшијиног олука најдебљи лед је био 5цм).

Овде тек за викенд прогнозирају ноћ без мраза. Истина, ништа испод -2, а бивало је чак и -4 ових дана.

На Матриксу, Ендер је јуче заменио дискове на кочницама, и сад се испоставило да оно што чеше у предњем десном точку није била кочница, него лежај. Мораће и то да се мења. Ал' прави звук као оно из Ратова звезда, нарочито како иде ка све дубљем тону кад успорава.

Кола су очигледно вожена негде на северу, где доста соле и сипају ризлу - има доста ситних ожиљака по предњој хауби - и изгледа да је со провртела пут у лежај, а са сољу и песак. Засад чеше само кад се кочи, али то временом буде само горе; куглица кад се једном деформише, готово.

Колико се сећам, и једну и другу поправку су частили њих двоје, пошто ћемо им кола свакако оставити. Е сад то што је он успео да среди да не кошта 600$ него 240, тим боље.

Исписао три чека на име Ленине школе, на око 280$, за АП (напредно смештање, ака advanced placement) тестове или шта већ... То јој је до краја донело доста поена (званих кредити) на основу којих би могла да прескочи отприлике један семестар, можда и два-три, кад би се уписала на неки амерички универзитет.

Матурски је предала, са нешто закашњења, јер је узела да ради нешто што нико није радио и о чему ни професорка нема појма (упоређивање четири метода за добијање тимола из тимијана, тј. мајчине душице), па је на крају и сама била незадовољна резултатом, јер нека мерења не дају довољно прецизне резултате да би се из њих могао извући научно поуздан закључак. Ваљда је чека и одбрана рада.

Одбила је да учествује у свечаности за предају диплома (оно са тогама и коцкастим капама) јер је ем комерцијализована (неко добро зарађује на тим огртачима), ем се састоји из говоранција, патријоцких појанија и све скупа једна не баш јефтина мала сеоска приредба. Друштво се згрануло, не иде им у главу да диплому може да напросто подигне, и без свега тога.

---

Спомиње се: блог, Ејмили Аквила, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), на енглеском

30-I-2022 - 4-IV-2026