17-IV-2015.: Други дан

Берт, други дан овде. Опрала му нешто ствари, доручковали смо па одосмо, нас троје, на Царску бару, да мало гледа птице, понео је и књигу и дурбин. Прешли смо тамо 3км, стазом уз старо корито, куд иде излетнички брод. Није субота, па брод не ради. На крају стазе је некаква платформа, где пристаје брод, где се изуо и намакао стопала у реку. Ја сам носио своје Компако ципеле, нисам имао тих проблема, ни у повратку.

Знајући да кувар у оближњем хотелу није нека марка, отишли смо до каштела, где је много бољи. Прво смо се добро прошетали и кроз парк, а онда ручали гулаш и кобаје од дивљачи, ал' наравно прво добра чорба.

Поподне смо га одвели у Клинцаид, колико да му покажемо одакле је ракија. Ветар је згужвао фолију у будућем пластенику напола, није баш било за показивање. Вишње су увелико цветале. Дивљи зумбул ми је опет лоше испао на фоткама; некад успе, ал' овог пута никако. За утеху, његове фотке су још горе. Стара вишња се изврнула од силне кише, тле је толико расквашено, и сад је лежала под углом од око 30 степени, подупрта својим гранама, исто расцветана.

Књига коју је донео, „Црно јагње, сиви соко“ Ребеке Вест ми лежи на столу. Покушавао сам да читам одломке које је прекуцавао у имејловима, и нека је то занимљив етнички материјал, богат појединостима које нисам знао а требало би, општи утисак је да је то колонијално мешетарење, поставља политички намештена питања. Колико год да ме то не изненађује кад се пише о СФРЈ, непријатно је изненађење кад видиш да се то радило и старој краљевини. Књига није дуго остала на полици, а сад више ни не знам где је.

Поподне је писао имејлове (понео је лептоп) и све скупа се спремао за следећу етапу пута; онда смо тишли пешке до Спрингфилда и тамо појели пицу, може и пиво (које је прескочио). Да се заокружи слика, јер не знаш где си био док не пробаш каква им је пица.

Отишао је ујутро, и на растанку, на бусодрому, рекао „управо сам схватио да се већ два дана нисам машио за новчаник. То нисам очекивао.“. Аха, па да, а ми ћемо довека памтити какав си нам бајан ручак приредио 21-III-2010..


Спомиње се: 21-III-2010., каштел, Клинцаид, Реџиналд Бертон Кејп (Берт), Спрингфилд, чорба, на енглеском

30-IX-2020 - 17-IV-2026