20-IV-2020.

Седми: девојке опет откриле поткровље. Међу (... 15 речи...) кутије и вреће са старим, архивираним играчкама и дечијом одећом. Понекад избунаре неку заборављену играчку или нешто да обуку. Највише воле да копају по стварима, чак и не направе превелик неред.

Поподне на бициклове па ту до спорског центра, као што смо више пута ове зиме. Овог пута нису тражиле венце од маслачка. Играле се водом. Отворизнули смо славину, негде близу улаза, да капље. С тим су се играле бар пола сата.

Осмог смо отишли у Клинцаид да видимо како кајсије. Можда је пар плодова преживело ту и тамо, можда ће бити за две тегле пекмеза. Видео сам што никад нисам: доцветава. Додатно цвета на крајевима млађих грана, три недеље након главног цветања. Опа бато.

Виноградарске брескве се сијају од цвета, савршена ружичаста.

Сечем непотребна дрва - стара брокенек (в. Кућни) шљива је коначно цркла. Откад мислим да је посечем, али упорно листа па чак и роди. Ово јој је опроштајна фотка.

Почео сам да сечем и лешник до ње, али је малом мотору то било превише, искључио се да се не прегреје, принудна пауза. Прешао сам онда на резалицу за живицу, и почистио нешто крупнијег корова да она може да коси (а можда сам и ја, кад је она завршила на улици).

Десетог, баш кад је наступио полицијски час за викенд, тако да хришћани који се држе гргуровског календара не могу да иду на свој ускрс и шире вирус, неко на Бурундију ме наговорио да направим „референтну збирку вицева“, што сам већ и сам хтео да једном направим. Првобитно сам мислио да их причам уживо и... треба за то вештина, сећам се како ме Аћим учио да причам босанске вицеве, па сам погледао на јућубу како се то ради данас, углавном глумци то раде, и није ми се свидело. Превише глуме. Па... не желим да ми се фаца вуче по интерчету, био сам довољно славан осамдешчетврте (после квискотеке), не сад.

Уместо тога сам само додао нов одсек на sGradlj.com и почео да га попуњавам из сезамове архиве, што имам. Скоро све. Највише што је могло да се скупи. Та архива је углавном ту као грађа за Бјо, да служи бар као подсетник на деведесете. Али има тамо и вицева, па навали. За девет дана сам скупио 1300 комада. Нису ми баш донели много саобраћаја, за ових девет дана су имали 150 посета, а страница о АМ-ПМ 697. Добро де, то јесте најпосећенија страна, сама носи од 10 до 33% промета, већи проценат кад се остало слабо гледа.

(... 9 речи...)

Четрнаестог, бакалук. Уболи смо тренутак, ручамо око подне а већина бар сат-два касније. Па кад смо стигли у Роду, она заузме место у реду (пуштају само ограничен број муштерија унутра). Док сам се паркирао, стигла на ред - два минута. Пошто ће да крене воће, покушали смо да купимо десет кила шећера, али касирка рече може само шест. А, то они хоће да им чешће долазимо, да се виђамо са другима, да контактирамо... Па смо решили да купујемо по две-три киле кад стигнемо. До 20. смо скупили 11кг, до септембра ће нам требати 50-60 кила. Не очекујем ту проблема, шећер нит се увози нит извози (осим кад г. Костић пожели да зајебе ЕУ).

Онда до суседног лидла, пети смо на реду али брзо иде, нисмо ни мислили да припалимо док чекамо. Овде су ограничили број колица у оптицају - око 60% је везано (обичном лепљивом траком), па кад завршиш, не враћаш колица у кавез него на улаз, где шеф смене попрска ручку антисептиком и предаје их следећој муштерији. Кад смо изашли, чекало је њих петнаесторо. Добро је што нису мењали распоред гондола, сви знају где шта стоји и брзо иде. И глатко. Око 90% људи носи маске.

Јулишка је купила картон јаја, а кад је цео викенд полицијски час купује и цигарете (које такође правимо... гле, време да зовем дилера да купим опет дувана, понестаће до викенда). Онда је други комшија купио још два картона док смо били у пазару. Где ли се зајебао, па има двапут више кокошака него ми.

Петнаестог смо однели на спрат онај сточић (што је она направила 2012. да у њега угради глодалицу) и најзад опет правили резанце. Да утопимо вишак јаја. Следећих дана смо сваки час имали супе, да прославимо домаће резанце. Биће још.

Увече смо попили коју. Звали Драгану и чантрали с њом скоро цео сат. Изашла је из штоса са пићем, била би јефтин рандес, каже две чашице би је шутнуле као коњ. Строго је изолована, каже ризична је група по три питања - ем има хроничан проблем са притиском, ем је лечена од рака, а треће ће ваљда бити године. Па јес, старија је од мене, добра два месеца.

Шеснаестог опет у Клинцаид. Најзад смо ставили фолију преко другог дела повртњака, смрт корову. Секао сам још дрва - докрајчио онај лешник, нешто грања по шљивама, једну суву јабуку. Почео да скупљам грање, расте гомила за пецару. Дрво у ствари носим у повратку, у одласку односим земљу са оне гомиле, где је син Зекија истоварао трулу сламу са дна стога, иначе би морао да је носи чак на крај села. А онда сам преко тога истоварао цеварику. Нема бољег компоста, па сад тим затрпавам јендеке у воћњаку. То смо ископали док је тамо било поврће, 2011.-2012.

Седамнаестог косио код старе куће, у прави час, ништа крупно још није порасло, све средила мала електрична. Стигао сам и до серекеша, мојих редовних 58000 месечно, до киоска да допуним телефон (800 динџи поврх 260 што сам већ имао, да бих имао за три пута по 100 минута по 300 динара пакло на сваких 30 дана - прљави трикови провидурски) и код месара на Ружу - узео сланине, пар комада димљене говедине и последње чварке што је имао, практично само дрождине. Што је испало пун погодак, Линда навалила као блесава наредних дана.

Онда је у 17:00 почео полицијски час и до 21. нисмо излазили. Јебени јулијски ускрс, па да не шире вирус, влада... а не, лично вучић расписао 84 сата. Деца добила фарбана јаја и од Јулишке и од другог комшије. Офарбала и она понешто, љуском од лука.

Понедељак поподне и увече смо видели прва кршења полицијског часа. Пролази једна девојка, па један комшија иде кући па се после враћа са кутијом пива. Ноћу, нека већа дизел машина, па овећи мотоцикл. Шпијуни (а сигурно их имамо у улици, има чак и брачни пар полицајаца, и четири пензионисана у суседној) су канда добили директиву да мало оладе.

Деветнаестог ми пукла копча на кајишу. Импровизовао нешто челичном жицом од 2мм, радило супер али нисам успео да савијем језичак баш под правим углом, па би ми испадало временом. Након две-три недеље она скине копчу са оне старе немачке школске торбе из 1990, што сам носио два месеца, никако да одем до града и купим нов кајиш. Штета, овај је издржао скоро десет година, то смо међу купили међу првим стварима по доласку.

---

Спомиње се: sGradlj.com, Бјо, Бурунди, Драгана Витас, Јован Димијан (Зеки), Јулишка, квискотека, Клинцаид, Кућни речник, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Шебрцан (Аћим), пекмез, Ружа, сезам, серекеш, чварци, на енглеском

19-V-2020 - 7-IV-2026