25-III-2003.
Наватао на иБеју неки Сонијев мрз плаџер за 128$. Испоставило се да овај ни нема рндалицу, ех зајеба. На крају је испало да сам се и горе зајебао, то је Сони, и то чудо је исто релативно брзо гекнуло. Оно озвучење што је Го оставила неком другару је исто било Сонијево, и исто је срало са оптичким дисковима, док је остало лепо радило. А за рндалицу сам решио проблем штанцујући дискове са фајловима које бих прво ископирао у неки поддиректориј, па им програмски турао случајне бројеве на почетак назива, па ако већ мора да свира абецедним редом, нек свира овако док нам не дојади, а мењам диск пре него што научимо редослед напамет. Трауме од касета још нису скроз залечене.
Да бих то уопште могао да уштекам у кола, био сам набавио онај уметак што изгледа као касета, а у њега се убада банана, па тај фолира електромагнетно поље слично оном од проласка траке, па тако одсимулише касету... што је радило ал' није било баш поуздано, а и квалитет је био килав. Те сам купио најјефтинији радио у Волмарту, 26$ (исти такав, пет година касније, је коштао 34$), јер је имао спољни прикључак, у који бих уштекао бананицу и ето среће, сигнал иде кроз обичну жицу, без претварања.
Проблем је био како то уградити. Јер у радио за кола иде бар осам жица, четири иду само за звучнике, па једна за масу, ал' има ту још контролних система које ја немам, ал' свеједно, ту су зарад компатибилности. Е, корола има утичницу, само треба упасовати те жице према бојама у одговарајући утикач... јер се продаје без утикача. То је у ствари читав хаос, сваки произвођач кола има своју спецификацију и своју шему ожичења, и утикачи за њих се продају посебно. Испостави се да је једина продавница у Ебергу која то држи баш ту у крају, на двајздевеци - Крачфилд (да, штакино поље). Где баш код њих, па они су дућан за хифилистичаре у терминалној фази, тамо добројутро има да кошта сто долара. Ал' не, коштало је неку сићу, јер ипак је то само једна утичница и један лист папира са шемом за спајање.
Презнојао сам се трипут док сам то исповезивао, мислим да је после сваке три жице била по пуш пауза и срк кафе, ал' завршио сам га. Лена ми је помагала и да нађемо где дође следећа жица и после да то све углавимо у кола. Али прорадило је из прве. Најзад можемо на друм.
У ствари, овај Сони нам је друга свирајка у короли, јер се сећам да сам слушао цедеове још кад сам ишао у Атланту, ал' то је онда био неки други. Сад не знам шта је то било, и да ли је онај Емерсонов био трећи (после, кад је Сони црко) или први (мање вероватно, не сећам се нешто да је Сони издржао све до 2008.). Онај први као да је био нешто од РЦА, ал' се других појединости не сећам.
На расејанима, нешто око шунке:
ја: > овај, то није Шунка. То је... шунка по стандардном рецепту за америчку војску, тачка.
Шкрба: То беше исто што и "danish ham"?
ја: > Откуд знам, оно конзерви из Комбината што је стизало на сто је углавном било под контролом америчког војног инспектора
Надовезује се на то Стинге
Кад смо већ код домаћих производа у иностранству... Негде почетком '90-их, моја госпоја је са буразером живела у Венецуели. Елем, поменути буразер је велики кицош и носи углавном фирмиране ствари, све до чарапа. Био је нешто до Њујорка и по повратку поносно јој показује капут који је тамо купио. "Видиш ти кад га Италијан направи, то је квалитет. А добро сам прошао, само 800 УСД".
Загледа она капут. Јесте, прва лига. Окрену унутрашњост, кад оно - Клуз. :) Роба за извоз. После га је месецима зезала ;)
Гери је жељан знати што му одавно не фактуришем, и како иде посао. Мој одговор:
Рачунам да ћу, док ми стигне цеде што си напржио (не знам што то зову „резати“ кад више личи на палачинку), да видим где сам се прешао. Драго ми је да си успео да то доведеш у некакво употребљиво стање.
Добро ми је овако, од овог посла нема боље. А и друштво схвата и уважава наш уврнути смисао за хумор, па је ето чак и то изашло на добро.
То „радно стање“ има везе са неком алатком што сам му написао, а која је очигледно очекивала чист примерак фокса, што није био случај кад га је он потерао, а никако да убодем у чему је штос, па смо разменили десетак имејлова чачкајући то цео дан. Главна маска има страницу Чистач, што ће рећи да је у његовим подацима било доста ђубрета, а он је хтео да то чишћење аутоматизује. Закомпликовало се док кажеш кекс. Маска има разне решетке, укључујући и Велику Широку Решетку са 40+ колона; ИД и формат (који није никакав формат, него је код постера то још један ИД, какав је био у неким ранијим компилацијама. Та два се појављују у
- решеци са постерима на првој страни
- решеци са постерима на другој страни
- решеци са постерима на страни са ВШР
- текстбоксу на другој страни
- великој решеци на првој страни
- самој ВШР
Гдегод да се неки од тих промени, треба одмах да се види на свим осталим местима. Ако неки догађај има више постера, онај који се пише се копира у велике решетке; ако се мења у великим решеткама, промена се гура у све слогове за тај постер. Потрајало ми је док сам укапирао шта хоће и шта то не ради како је очекивао.
Са Јецом се нешто као дописујем однедавно. Прво јој је потрајало док је прелистала sGradlj.com - где већ има доста тога - а онда је и заузета, већ пет година предаје у некој машинској, која је некаква „спортско техничка“, шта год да му је то, и поврх тога даје часове. И још и слика, била је у некој сликарској колонији.
Ово је брзо ескалирало - хтела да се дува како има брата од ујака у Америци, па убацила и колегиницу у преписку; ова ме убрзо оптужила да „најбоље се Срби боре кад прде из дијаспоре“. Брзо сам јој показао колико греши - остао сам код куће десет година дуже но што би било нормално, дао својој земљи још једну прилику неколико пута, направио две фирме, десетак породица преживљава од софтвера који сам написао, и сад сам се као ја јефтино извукао. Аха, паз да јесам. Све сам то срочио у недвосмислен одговор и та се преписка ту трајно завршила.
Доделили ми неку лову у Ориону да купим намештај за офис. Требало је да буде нека хиљадарка за ваљану столицу. Они воле Херман-Милер, са мрежастим насловом и свим полугама за подешавање, ал' већ имам шта ми се више свиђа, чисти кожњак са истим полугама, од Брекс. Уместо тога, узео сам угаони сто и кутију са фијокама. Онај Сони Вајо лептоп што сам добио се сад зове Небојша, по оном пилету код Софронија Легхорна, кад му каже „сине Небојша, то ти никад полетети неће!“. И купио сам најјефтинији могући радио (види горе) напросто зато што има џек за улаз, па могу да уденем онај мрз (в. Кућни) плејер па да ми свира без прекидања и нарочито без реклама. Не могу да поднесем да виче на мене да купим нова половна кола док се возим у новим половним колима. Ма ко просјаци - и све да им учиниш и купиш та нова половна кола, неће престати да се деру на тебе.
Отишао до Стејплса ваљда, то је ту преко, нема миљу, и нашао и сто и кутију. Стало све у королу, па смо склопили. У 19:12 послао имејл „сто на месту. нисам гасио машину :)“.
Го је данас примљена у расејане, и одмах је добила питање о софтверу за едитовање видеа - и нуто чуда, знала више него остали заједно. Јер има такав предмет на факсу, штавише навукла је Нину да јој глуми у неком комаду који се углавном састоји од Линчове „Хотелске собе“ и нешто глумљених сцена, остало је монтажа.
Спомиње се: 02-VII-2016., sGradlj.com, Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Ененберг (Еберг), Јелена Средљевић (Лена), комбинат, Кућни речник, Милован Аксентијевић (Стинге), МПСШЦ (машинска), Невена Средљевић (Нина), Орионвер (Орион), расејани, Сесилија Роксбери (Брекс), тетка Јања, фокс, на енглеском
2-X-2020 - 7-IV-2026