Написах на УАу
Моје је гледиште да ООП решава многе ствари, а мана му је мноштво особина о којима мораш да водиш рачуна, и што мораш да пишеш код тако да се дочекује на ноге, одаклегод да се позове. Више не управљаш редоследом извршавања; пишеш реакције на то где корисник кликће и сикће. Али то није до ООПа него су сад ти догађаји парадигма. Много тога што је радило под ФПом је било у ствари написано брзо и прљаво, и више не ради јер се програми/методи више не извршавају увек тим редом. Има све више и више да се планира, мање да се кодира. Невоља је што и за планирање користимо те исте рачунаре, нема нам одмора за очи (осим ако се изађе на улицу и спази неколико десетина пари разлога за шетњу).
Велика игранка око отварања првог Мека у граду. Приказано као ствар престижа, уз политички притисак да се отвори што пре. Политику је сипала екипа из, ако се не варам, ЈУЛа Мирине бајаги комунистичке странке, а до фрке је дошло кад (... 307 речи...) Него потпише Властимир. Он је увек гледао да не прави политички проблем, осим ако се њему неко не испречи на путу. Потписао би било шта ако мито буде довољно, или на било какав миг одозго. Некад и без тога, колико да се препоручи горе као користан.
У том Меку сам био укупно једном, негде децембра, договорио се да се нађем са Палијем и Брљом. Нисам ништа узео, нисам их чекао ни десет минута.
Затворен је 2002. због слабог промета. Нешто деце из имућнијих кућа је волело ту да долази јер уз тај срећни оброк (глупог ли назива, ал кога заболе) добијају неку кинеску играчкицу, и нешто тинејџера је мислило да треба да буду виђени тамо. Новост се брзо потрошила, и ускоро је једини знак да у граду постоји Мек била извесна количина посуда од стиропора разбацаних по тргу и главном сокаку. За упола мање пара је могао да се добије хамбург... не, пљеска код Цвелета. Цвеле је предавао неки металски предмет у машинској па је закључио да се ћумур исплати више него креда, отворио киоск ни 30м од Мека... мада, он је први ту дошао, још ваљда 1984., и опстао до после 2005. Онда се на том пролазу између зграда, где је он био, нешто и изградило.
Ту негде на олдвејву напише Боћа да би требало да се нађе са мном тридесетог на семинару у Интерконтиненталу (или беше у Хајату?). То је ваљда био онај Новелов, где је Јози био нешто као домаћин, ваљда је фирма где је радио, она у Новом Саду, била препродавац Новела. Све фино и красно, коктел, закуска, сећам се још да је тамо био и ајВар, и да је госпођа из Новела била нека дибидус домаћица, у некаквим еспадрилама и шареној црвеној хаљини. И да је све то изгледало јако добро (осим ње), софтвер је био стамен, уосталом знали смо шта је Новел, то топом не помериш. Ал' се не сећам да је Боћа био тамо.
У ствари не, то је било неки други пут, овог пута сам изостао ја - јер је почела жетва јечма, а Свемикс има наш софтвер на четири тракторска кантара, пола машина ганц ново, особље полуписмено, тако да јебига. Приде три села где имају кантаре почињу на исто слово... бар једном сам сео у кола (ладу, вероватно) и отишао у погрешно.
Мада ни сами не знају зашто откупљују (осим што то и није лоше улагање, а и легалан је начин да се дигне кешовина), јер нико од државних фирама се не изјашњава да ли ће и када то да преузима и по којој цени. Мислим да ће ове године бити жешћа игранка са житарицама.
Јечам је увелико кренуо, а још се ниједна пивара није изјаснила гледе понуде. Ниједне године није било тако. Неки чак тврде да неће ни откупљивати, имају доста од прошле године.
То са дизањем кешовине је био вечити проблем, јер готовини се губи траг, може у главној књизи да се прокњижи као „куповина на пијаци“ и ту не може никаква инспекција ништа. Зато је држава вазда гледала да спречи, или бар свакојако контролише ко уопште сме у фирми да има готовину, кад уопште фирма сме да барата њом. Зато се свашта плаћало путем вирмана, јер нико није хтео да се зајебава са благајном, превише посла, превише контрола привлачи. Овако је плаћање сељацима било добар изговор да се из банке дигне овећа количина, а разлика између оног што се сопствених пара из банке извукло и оног што пише на признаницама ће се лако забашурити. Ни количина житарица у силосу се не може проверити - запремина је немерљива осим отприлике, тежина зависи од влаге... идеално.
У ствари, то са кантаром и преносом података између кантара и централе сам ипак урадио прво за Емиксем, видим да имам шачицу скриптова за Теликс које сам покупио од некуд па прерађивао за ову прилику, датум 22. Тај пренос је био међу луђим пројектима, јер сам морао да решавам генерисање кључева на више места, па је било да се у свакој прометној табели кључ састоји од префикса и бројача, а префикс је био месни, два слова по којима се зна где је слог настао. И све је морало да има време настанка, да бих знао који слогови у којим табелама су за копирање у радну табелу за разашиљање. Баш компликовано, и био сам сам себи битан што сам успео то тако да решим да буде скроз симетрично и ортогонално, без пицабоца, напросто механизам који ради и дочекује се на ноге.
Штета што то никад није прорадило, осим на тестовима, јер су везе биле лоше. Телефонија није била неки квалитет ни у граду, а по селима је била много гора. Могло је да се преноси и дискетама, што би радило док је машина била нова, можда месец-два, а онда ни дискете више нису радиле, то је житни кантар, ту увек има фине прашине у ваздуху.
21-VIII-2010 - 16-XI-2025