ДЦ-99 снима први филм, "Закаснели прогресивац". То за неки омладински куп, до десет минута, у боји, слободна тема. Оно што смо снимили је, штоно рекао Мишо Ковач, "унтер грундиг". Све снимљено у стану код Поп (Леснина само неки даљи улаз). Неки тип (игра га Скуле), здрав и прав, седи и губи време у својој соби, пушта плоче... и не ради ништа. Само седи и мисли. Напољу, живот тече. На крају му сине, и дође до првог корака у решавању свог проблема: викне "ја сам млад!". И то је то.
Ал' га развукосмо на целих седам минута, немам појма како. Знам да сам доснимавао нешто напољу, враћање кусура на киоску, скроз призумирано, само руке, и да сам убацио нешто црне траке изгребане жилетом, па су цуриле неонски плаве траке по екрану, што је било супер и таман означавало то превирање. Светлели смо толико рефлекторима у грамофон, да се Бранденбуршки концерт потклобучио и почео да збацује иглу, као ждребе. А јесте, халогенке исијавају доста топлоте. Скуле је издимио пола кутије док је позирао, зурећи у ништа.
Испрва, откровење је замишљено да се отварају врата, бљесак, реченица, затварају се. Уместо тога, бљескали смо рефлектором иза украсног стакла на кухињским вратима неколико пута, и додали ону изгребану траку и разни крш од кадрова из других ролни. Папазјанија. Али то је све прича како смо га урадили; у овом тренутку га још измишљамо.
Поп је негде видео сличан филм, са том реченицом, и просто мазнуо идеју да је урадимо по своме. Мислили смо да ће можда да нас нападну због идеолошког скретања али јок, наше право на слободу изражавања се поштовало, и ово није сматрано за луксуз и разбацивање траке. Штавише, паре су одобрене око 14. и могло је да почне.
У школи смо се Воза и ја, и донекле Средљак, одлично зезали са Соњом. Записао сам гомилу одломака, али превише кратких да се сетим контекста.
Око 16. сам нашао нажврљану љубавну поруку унутар корица читанке, врло анонимну. Можда је подвала, можда стварно... никад нећу знати. Неповерљив, одговорио сам љуто, на истом месту, и препоручио излазак на чистину. Није изашла, нисам истраживао.
Ти Рекс избацио „Врућу љубав“, хитчина као и остале. Касније ће се то звати глам рок. Ово је отприлике било оно што је Марк Болан рекао да је попиздео што са оним оригиналним стварима, које је правио као Тираносаурус рекс, није постао гитарски херој, јер су трговци више волели да продају бесловесне глупости. Е, сад ћете видети шта су глупости. И упалило му је, а штета, оно је било много боље, мада тога нисам скоро ништа чуо, него... гледам колико је ово баш блентаво, текстови су имбецилни, ал' има замах.
27-XI-2020 - 21-VIII-2025