Порука од мојих да је Жарко слетео у Њуци и сад је насукан у Харлему са 30 других момака.
малопре се јавила Властина жена из Вршца. Жарко има проблема. Он је са једним другом допутовао у Њујорк, све по договору и плану, али кад су тамо стигли, неко их је прихватио и одвео у Харлем и оставио. Од посла ништа. Да ли је у питању викенд или тотална неорганизација, не зна, али каже да на 5 км у круг нема белаца.
Пронашли су неку православну цркву, али она не зна колико они могу да им помогну. Мама јој је дала твој број телефона и објаснила да ти ниси код куће већ само девојке, што не мења ствар. Он ће се њима јавити. Не би било лоше да им се ти јавиш и објасниш. Очајан је и по свој прилици, ако се ништа не промени хоће да се врати кући.
Укратко о најновијим новостима. И трабант је коначно отишао. Јуче је Драгишин син дошао из војске, па је данас довезао оца са њиховим колима. Инструирао сам Драгишу о најосновнијим одликама двотакташа и оде траба.
Данас нас је посетила и Слађа, па те пуно поздравља.
Неко их је тамо довезао, средио им некакве летње радне визе (ал' везане за њега, не могу другде да раде). Чуо сам се преко скајпа са Властом два-три пута, звао кући, са Жарком лично (срећом, има мобилни)... па смо се некако договорили. Сложили смо се да их је лик испалио, него нека седну на кинески аутобус сутра, нек дођу у ВБ он и другар. Сутра летим кући и требало би да стигнем пар сати пре него што дође њихов бус.
Видим да сам нешто радуцнуо и за Пејџа, ништа велико.
На сезаму о томе колико наши кукају кад живе у Америци, а не пада им на ум да се врате:
Чек бре, реч је овде о томе какви су Амери, а не какви смо ми :).
А с друге стране, не кукам. Није ми лоше, ал' за то су мање заслужни Амери... тек толико да нису били довољно упорни у покушајима да ми смрсе конце (четири пута остајао без посла, бато).
А ће се врнем, као пензионер, и има свима да вам се попнем на главу причама како је овде... тако једно шест месеци годишње, а онда идем тамо да њих давим причама како је у SrbiYu, па који ме први умлате.
/ја сам зивео годину дана у Америци, у пар градова, радио сам тамо, и никад боље услове за посао и зивот нисам имао !! Јесте да нема друзења као код нас, јесте да нема седења по кафицима до 4 ујутро (осим у New Yorku и Californij) као код нас, али све остало је 150 пута боље него овде.
Како се узме. Јесте, нико те не дира, и ако похваташ фазоне неће те преварити за превише пара. Телефонске и интернет везе су мајка Мара, друмови су супер, возачи су културни и љубазни, порез уредно враћају, хардвер је јефтин и може лако да се набави. Кад почнеш тако да ређаш, супер је.
У Калифатима нисам био, али на Менхетну сам (из пешес пута) провео месецак два, и јесте, то је неки сасвим други свет. А дружења вероватно има, ал' све то кошта - нема оно да ти неко сврати без везе, или да тек тако банеш код комшије, него се људи састају где се већ састају. Немам појма где, јер су то углавном места са оним знаком смрти напољу (две црте, једна водоравна, друга усправна преко ње, онако као на гробљима), или око тих њихових утакмица - што ме подједнако не привлачи овде као што није ни код куће. Тако да не бих знао.
/ Кад би у Америци заменик Министра за образовање био ухапсен због малверзација на Факултету !!, а да при том Министар за образовање не да оставку ?? НИКАДА
Ајде :). Па ови су гори од нас. Потпредседник (звучи ли познато?) "прекинуо везе са фирмом" а и лову од акција која му следује депонује на тамо неки рачун који као не може да пипне за мандата. За то време иста фирма добија феноменалне државне уговоре, троши паре немилице, и неких $9 милијарди (словима: 9.000.000.000 долорес) не умеју да објасне где су - нема везе, то је било пре три године, и од онда су добили уговора за још коју стотину милијарди.
А у колико случајева су изабрана лица (гувернери, градоначелници, посланици у републичким скупштинама па и савезној) бивали под истрагом за време предизборне кампање, или чак бивали изабрани за време издржавања казне... то више ни Чак Шеперд не бележи, пензионисано као "no longer weird".
/ Јесте Америка сурова земља, и нема тог хуманизма који је НЕКАДА био у Србији , али сто се тице реда и закона, они су далееееееееееееко испред нас
То јесте, правни систем им је the best money can buy. Само треба имати те паре.
...
Амери као да су сви редом издриловани да се строго, али строго, држе дневног реда, да одговарају оно и само оно што их се пита, да не мрдну прстом мимо оног што пише на чек листи. Вероватно су сви пре или касније нахебали кад се тога нису придржавали, и то им је утувљено.
Има правила и правила којима се то утерује. Кад дође до фрке, неће надерати онај ко је зезнуо, него онај ко не успе да докаже да је испоштовао процедуру (тј да је све урадио по чек листи). Такође неће бити слављен као спасилац онај ко се снађе, јер је прекршио процедуру. Ево један тип из обезбеђења је јурио типа преко пола града, и коначно га присилио да се преда - и сад ће и он мало на робију, јер је ушетао у школско двориште са оружјем (нема везе што је била субота увече).
...
/ ајде зив био, и кад одес у НYЦ, попиј једну кафу у Старбуцкс-у за мене :))
Има Старбакса на све стране, има и у мом комшилуку, најбољи штос им је што сваки има бежични приступ, па онда отклопиш лептоп, сркућеш (а јесте, једини су са подношљивом кафом, и то ако узмеш нормалну - све оно остало је са есенцијом ваниле која мирише на кокос, па са есенцијом лешника која не мириши ни на шта, па са оним вештаком па са овим вештаком - бљакккссз) а лијепе жене пролазе кроз град.
Шалио сам се. За ово последње. Пролази маса жена, али распоређена на недовољан број јединки.
4-VI-2007 - 31-X-2025