15-VII-1973.
Ари, Гари и Ханс отишли ујутро, пар сати касније дошле Илона и Аранка. Ова испочетка личи на моју драгу, ама за петнаест минута почну да се примећују разлике - размажена, фемка се, афектира, ћуди и ћефови. Натрапам на оног идиота Мајкла (ко, бре?) и утрапим је њему, решио се обе муке. Увече заглавио са друштвом за столом где су били она Дори од синоћ и још неке Холанђанке. Натамбурао једног клинца кад је трећи пут дошао за сто са нацистичким поздравом, чак сам га и ошамарио и одржао му придику. Пропало вече.
Следећег дана седео са А & А у ресторану, кад ми Ања нажврља на холандском да ме воли, прво на кутију од цигара, па прежврља да Анс не види па онда на енглеском па опет прежврља па онда мени на длан на холандском. Па оно, требало ти је времена да се одлучиш, колико то, једанаест дана, ал' ајде. Или је укапирала да јој се летовање завршава на три четр сад. Чак се нешто поџапала са сестрама (у ширем смислу) и рекла "нисам са вама ја сам с њим". И у води је све била нешто уз мене, значи само да дочекамо вече.
Увече је Анс најавила својима да остају дуже. Дошле тек око пола девет. Вино је радило, исцмакали смо се Ања и ја, па онда кренули са дока према песку и тамо сели на неки камени зидић, тј она мени у крило, па смо ту већ мало навалили једно на друго. Испипавајући докле то смем да идем, завучем јој руку међ бутине, не баш близу препона, на шта их она стегну баш јако и онда рече да хоће да дође код мене у шатор. Договоримо за поноћ. Наводно ће доћи Анс.
И дошле су. Узели будилник од Олет јер је њој требало да звони тек у пет, а нама у три. Анс се зезала са Грексом, који се дурио што јој се није свидео наш чај.
Те смо се завукли у Грексов мрачни шатор, забо сам његов ловачки нож у земљу испред улаза (договорени знак за „не узнемиравај“), свукли смо се па овог пута полако. У неком тренутку се предомислила, нећемо се јебати, ал' све остало. Океј... Кикотала се сваки час, голицљива понегде. Направила ми је огромну шљиву на врату. Отишла око пола два, прорадила грижа савести. Грекс је блажено спавао у колима. Обећала је да ће друге ноћи остати дуже.
Седамнаести. Е каже не може да дође, ове млађе опасно откуцавају, можда из љубоморе.
Појавила се и Слађа и Ивка. Увече седео са Слађом на доку кад смо се поднапили, испричали шта смо имали о годинама прошлим и зашто никад нисмо, ајде сад ћемо - изљубили се пар минута, скинула ми руку са сисе, и нећемо даље. После смо се правили луди, није било. Каже драга ми је код куће верна, а ја овако. Па такав је договор, не код куће.
Рудолф, Олет, Грекс, Дори, Нисла и нека Ирена се купали голи. Крејзимен им однео одела, па је Нисла морао да подвикне па је вратио.
Осамнаести. Отишли до града, цењкали се на пијаци, цене катастрофално падале, ја преводио. Добио једну муштиклу као хонорар, то је за моју драгу. Један чича на пијаци, нешто споменуо да може и у доларима. Каже Рудолф "али долар пада" "нека пада", преведем а овај се зацени од смеха, свиђа му се став.
То јутро смо остали без конзерви. Онда је дошла Олет па смо почели да је пипкамо, па и није баш тако мршава као што изгледа. Ја кренуо да оштрим нож. Објашњавамо јој да су се чак и мрави разбежали од нас... Обећала да ће донети неке конзерве. И не само она. Која не донесе, ту нећемо јебати јер је дебела и ружна.
Увече, две добре вести: полица пуна, доктор из Суботице отишао. Ања се опила па је лупала којешта, и мада су ме сви саветовали да је одведем у шатор, нека хвала, одвео сам је до њених "сестара", тетура се а има и масу. После сам чуо да се ухватила за неки стуб, вртела око њега и викала "ај лав гракула".
Деветнаести: Миливоје постао стриц па частио. Ми тамо а оно доктор из Суботице код њега комшија - преселио шатор у мирнији крај. А, дошла галама за тобом.
На плажи се зезали са Панчевцима, бацали фризби (још се није тако звао, бар до 1977., него летећи тањир).
Увече на доку понестало вина. Нисла отишао са Лолом (ново име) до Галеба да купи. Ања опет би и не сме, напила се и разбила пуну флашу.
Двадесети: ишли са ћалетом на пијацу да купимо рибе. Рудолф: "рекох да је он стари пијачни лисац". Доручак јесте био боговски, са рибом на граделе. За ручак, Грекс кувао шпагете...
Ања и њени нестали с видика, не знам зашто али ми је лакнуло. Привео у клуб опет две Словенке, Ану и Стану из Цеља. Нису се појавиле увече.
Двајспрви: нас тројица отишли у град, кеви је рођендан. Издиванили се са оном у Радовој књижари, сад се већ одавно знамо. Купили кеви каранфиле, тринаест комада (има 39 година, подељено на једина три џентлмена у целом кампу, нас тројицу). Велика седељка код мојих (тј код Миливоја, већа је шатра па има места за веће друштво), ту смо сви, чак и троје панчеваца и Дори (видим да ми седи у крилу на слици...). (мрзи ме да замућујем толике фаце, много нас је, ево ње уместо тога)
Покупили све флаше и вратили их у самоуслугу, за кауцију. Једва је било места у колима, мислим да је један ишао пешке до тамо. На крову је било 88 рецки. Са Аном и Станом нешто није ишло, млађа много јебежљива али старија искомплексирана, мисли да има буљаве очи или тако нешто, па баш није ишло. Бар смо се изразговарали.
Двајздруги. Одлазе, пакујемо се. Од оне муштикле ништа, Слађа је нагазила. Добио сам свој део инвентара - нешто есцајга итд. Одоше око подне. Каже Стана тај ваш клуб је као хипи комуна. Е може бити.
Стигла нека банда из Новог Сада, неке као знам од раније.
Двајстрећи. Још су Вараждинци почели да чачкају јеловник у ресторану. Слова су се убадала, па су могла и лако да се изваде, а табла окренута ка столовима па особље баш и не види, па је полако почело да се преправља. Јогурт је постао јокурт, пудинг мудинг. Мој допринос је била "гавриловића слама". Данас је освануо "хладни курац 16 дин", на шта је главни кувар тотално попиздео и огромним ножем ишчупао слова. Кад сам фотографисао, остао је само "хладни".
Пријаве се неке две, Нада и Дана, да ће оне да ураде следећу интервенцију, а видело их је само цело особље. Наравно, нашли смо начина да не будемо ту кад је главни кувар излетео, само сатару није понео. Да нас је затекао, морали бисмо да напустимо камп у року од пола сата. Нисла рече да је то иначе тип миран тих повучен и помало крволочан.
Увече седели код туристичке школе прекопута, све новосадско и панчевачко друштво и ми Зрењанинци (сем Слађе - дошао јој Пишта). За музику је био неки Тетра из Загреба, са ортаком. Тај свира све живо, чак и чисто клавирске комаде. Један од Новосађана (пропалитет, иначе) уватио Аранку.
Спомиње се: Аранка Гнајс, Аријан Ферсхор (Гари), Герд Кеслер (Грекс), Иванка Томашић /Чардић/ (Ивка), Илона Гнајс, Миливоје Стојановић, Николет Сметс (Олет), Пишта Рац, Рудолф Охснер, Славица Тејин (Слађа), Сланислав Дуњић (Нисла), на енглеском
9-VIII-2022 - 31-X-2025