Најбоље је што се ни не сећам кад је тачно ово било, али... узели смо кредите обоје, да зидамо кућу. Пошто сам још имао рачун у Љубљанској, онда мора да сам још радио у школи а већ био као домаћи у стамбеној задрузи, значи ово је морало да буде сад, коју недељу тамо овамо, после плаћања казне и комуналија.
Тј моја половина кредита је била у Љубљанској, њена у Банатској. Кредит се добијао на основу девизног учешћа, тј продаш нешто девиза држави, преко своје банке, а онда добијеш кредит у троструком износу продатих девиза. Инфлација је јела и једно и друго - јесте да је курс по ком су те девизе откупљиване био нижи од уличног, али је зато и рата била де факто смањивана из месеца у месец. За мање од пет година, рата је испала мања од таксе за обраду вирмана којим сам уплаћивао.
Проблем је био што смо имали вишка девиза. Укупна рата, по тадашњим прописима, није смела да пређе трећину плате. То обично није био проблем, јер су људи ионако узимали неке ситне кредите, колико су већ марака успели да скупе. Но, ми смо имали нешто марака већ, куповали смо то две-три године а кануло би понешто и од танти и од њене родбине из Немачке, па се накупило. И сад ћурка у Љубљанској не уме да израчуна уназад. Израчунала је једном унапред - имам толико марака, пута курс, пута три, пута коефицијент којим се израчунава укупно задужење (главница + камата), пута 1/120 (ваљда је било на десет година)... или се до тога долазило у још два-три додатна корака - и испало је да је рата већа од половине моје плате. Па ајд смањуј, и добије сад јако мало. Кажем јој да обрне редослед, да крене од рате па да дели са сваким од коефицијената... мислим, ако се до резултата долази низом множења, онда се од жељеног резултата до жељеног почетног износа долази низом дељења, јел' тако? "Ја вама не долазим да вас учим вашем послу, немојте се ни ви мени мешати у мој посао" сикну ћурка и проведе још добрих 20 минута набадајући резултат методом покушаја и попушаја. Хм, могла је да види за колико је први резултат пребацио, па за толико да смањи полазну бројку, обична пропорција... Ал' шта ја знам, ја сам само обичан математичар, не дознајем се у те банкарске марифетлуке... И тако након тих 20 минута злоставе стоног калкулатора дође до највеће дозвољене рате и... испадне да ни пола марака не можемо овуда да протуримо, ал' дај шта даш. Обавимо то, па одемо у Банатску, у водоторањ, да то исто ураде са њеним делом.
Обавимо и то и одемо у стамбену задругу да пребацимо паре на наш тамошњи рачун. Дакле паре су пребачене у року од 30 минута, сдк је и тада била брза. Месец-два касније, њој стигне неки обрачун од Банатске и тамо видимо да се појавило неко задужење за тзв. интеркаларну камату, на неки не баш безвезан износ. Шта који курац, шта је сад ово?
Који дан касније, нађем Бају, тада правника у Банатској. Поставим му исто питање, шта је ово? А, каже, интеркаларна камата. Па на шта се то обрачунава? На износ кредита од тренутка кад ти је одобрен па до тренутка кад си почео да га користиш. Па која је то стопа кад је на пола сата оволико изашло? А па нема то везе, они и не гледају кад си ти то почео да користиш, него двапут месечно упишу кредите које су у том периоду одобрили, и обрачунају интеркаларну камату на кредите које су прошли пут уписали. Тако да је период две недеље, штагод да се у стварности десило. Ко ће сад да гледа стварне датуме, имају они своје датуме састанака, то је лепо документовано, плати па вози.
Е, банкстери, банкстери. Социјализам, капитализам, јебе се њима, главно да измисле још неки штос да од ничега направе паре. Пардон, да ти за ништа извуку паре.
За разлику од 1984. и 1985., кад се градилиште звало плацић (тако су га крстила деца) и било практично башта - у темељу се гајило по два-три реда свега и свачега, а и назад - ове године смо посејали само два-три реда црног лука скроз назад, рачунајући да нам тамо неће сметати кад будемо копали подрум. Кад је било дошло време да се вади лук, било је да треба прво да се изгази, да би се листови осушили. Отишао сам тако да то урадим и видео да је већ пола урађено - док сам излазио из кола, неки камион што је истоварао чурђански „малтер“ на плац Мике тамбураша (чело баште од нас) је, маневришући, изгазио пола нашег лука. Срећом, није га ама нимало угњечио, јер је земља била тврда и сува и заштитила га. Изгазио сам остатак, а онда смо следећи пут дошли обоје, са мотиком и џаком, и то повадили. И све ми се чини да смо већ тада препричавали пиздарије око афере „Агрокомерц“ (в. јули 1987.).
Иначе, та земља из Чурде је локални специјалитет, ваљда што садржи доста песка. Земљиште је овде углавном око 60 цм црнице па онда ко зна колико метара глине, осим на местима где се тај црни слој није ни направио, или на тим ређим местима где је песак, као што је ово. И са том земљом може да се зида, ради као малтер... донекле. Не везује тако јако, али држи, под условом да се покрије. Ево Алекса је с тим везивао блокове, што је већ проблематично, није то цигла да има повећу површину за везивање, то је шупље. А није га ни покрио, ма ни данас није омалтерисана задња страна изнад терасе и зид према нама, па је вода са плоче цурила низ зид и испирала тај 'малтер', толико да је између горњег реда блокова и плоче могла шака да се тури. То су после поправили, правим малтером.
Тако је грађена и тамбурашева кућа, ал' је бар измалтерисана. Мада, не бих ја тамо улазио, видео сам како је зидано, ту стубови на угловима нису арматуром везивани за темељ, а и тај темељ је раван и прав али не одједном. Где је раван, није прав и обратно.
23-V-2021 - 18-I-2026