Цица покушава да пошаље некоме факс. С наше стране је ишло лако, јер смо напросто терали факс модем, и све што треба да пошаљемо је ишло право из Ворда у неки интерни формат (можда педееф, нисам улазио у то) и слало се као слика. Тај део није правио проблеме, него мањак телефонских линија. Можда је укупно двоје или троје муштерија имало посебне линије за факс, сви остали су пропуштали телефонски сигнал кроз факс машину, коју би држали искључену све док не затреба. Ако нешто треба да се шаље, само укључе машину, окрену број примаочевог факса, пропусте документ и готово.
Проблем је код пријема. Две факс машине су практично два модема са по скенером и штампачем, и препознају једна другу по писку који пуштају пре података. С тим што на примаочевој страни, по правилу, слушалицу диже секретарица а не факс, факс мора прво да се укључи, дакле прво зовеш и надаш се да ће да укључи факс и да неће да дигне слушалицу кад следећи пут зазвони.
Данас баш није имала среће, већ три-четири пута покушава и никако да јој се одазове факс са друге стране. Умеша се Брља, он уме да прича са корисницима и белим птицама. Ни њему не успева из прве, зове већ трећи пут и каже „ајде дајте ми писак па да пустим“. Утом се огласе сирене, а он ће „а, добар вам је писак...“.
То са сиренама смо сви навикли, тестирају се већ деценијама прве среде у месецу, тачно у подне, у трајању од можда пола минута. Ако неко хоће да нас нападне, то је тренутак, нико се не трза.
Негде ових месеци Болди реши да ме унапреди у програмерског шефа. Да не причам сад по сећању, описао сам то на УАу тек 23-VIII-2005.:
...од обичног програмера у шефа софтвера. Вратио сам се на старо место за два-три месеца. Додатни посао, као шефу, ми је био да пишем недељни план-распоред-процену времена, да пратим како се то испуњава, и да на крају месеца предложим коме да дамо екстра лову а коме минус екстра. Ортак, као директор, одређује моју плату.
То није ваљало јер 1) сам се вазда рвао са „кад ће да буде готово“ и 2) што знам да се плата дели из истог збира који онда треба да разделим момцима. Ако је један био јако добар овог месеца, остали има да добију мање јер су били само нормално добри? А уз то сам сматрао да треба да будем ауторитет знањем и вештином, а не називом радног места. Без жаљења сам се вратио на стару плату.
А то је било и увреда, приде. Требало је да ми шефовање одузме два сата недељно (што је и било тачно), али за та два сата сам добијао плату увећану за 33%. Што је значило да један сат шефовања вреди као 19 сати програмирања, дакле шефовање се плаћа 6,33 пута боље. То је увреда струке, ако се ја питам, што ортаку никад нисам опростио.
21-IX-2022 - 13-I-2026