Не знам како су ме нашли, ал' почео сам да држим часове, и то студентима. Прво једном у комшилуку, код шећеране, у оној бившој вили где испада да сваког познајем однекуд. Ово су неки ћалетови пријатељи с посла (не из исте фирме ал' из истог круга). Отац алкос, кева бивша лепотица, још увек пљунута Лиз Тејлор (Szabó Bözsi :), навраћала је ту и тамо, мислим да је једно време радила са кевом, а син студира електротехнику, па му нешто не иде матиш. То се брзо завршило, положио момак. (касније: матори бацио кашику, кева почела да пије, а деценију-две касније и син инжењер).
Онда, нацртну геометрију неком момку на Граднулици, за пријемни на архитектуру. До тамо има скоро 5км, па сам ишао бициклом. Ни то није трајало, можда два-три одласка, дечко положио.
Најдуже сам се задржао у неком селу за које ни не знам да ли је у нашој општини. Отац агроном, зна се са ћалетом сто година, син опет електротехника ал' му нешто не иде, канда није ишао овде у средњу него можда у Трбњеву или Њујорк (ако тамо уопште има средња), где није ни могао нешто много да научи у том усмереном. Ишао сам аутобусом до тамо, па држао по три-четири часа у блоку. Момак није глуп, штавише баш би се разведрио кад би ухватио логику нечега, само би узвикнуо „а, гле, има везе!“. Ту и тамо бисмо и ручали у паузи, било и пива. Било је и да оде у авлију да набере младог лука. Иначе, бивши рокер, чак је свирао у месном бенду, а онда прешао на народњаке. Имао је неке оргуље, па се десило да сам пре клопе отишао на пишање а он засвирао, где баш Мирослава Илића, што је после неко прокоментарисао „ако то није било свирање курцу, не знам шта је“.
Трајало је то цео месец, и ваљда је то и положио. Касније је, чујем, и сам давао другима часове. Међутим, не сећам се да ли је и дипломирао. Петнаестак година касније смо се опет срели, послом.
Негде током овог месеца је била и промоција. Она права, а не као што ће касније да користе ту реч да значи рекламу. Отишао сам на факс, скупило се нас двадесетак-тридесетак са свих група - и физика и хемија и биологија па чак и јебена географија, поделили нам дипломе, сад сам званично дипломирани математичар, и то би било то. Осим што је било довољно рано пре подне, па сам се прошетао до града и купио букет цвећа и однео факултетској библиотеци. Јер сам се сетио шта смо им Љуба и ја радили, увек смо вукли по неку гомилу књига, било је периода кад смо имали по десет комада одједном, а оне су све то морале да налазе, скидају са полица и после враћају.
Ђуђа почела да спрема ћерку за удају, па јој купила спаваћу собу, тј. тако се казало кад се купи комплет намештај. Или је био само брачни кревет, али какав... нешто луксузно, са уграђеним радиом и светлом у прочељу, са бајаги кожном облогом око тога, и закривљеном страницом да се у тој кривини смести нешто као наткасла или полица. Видео сам то раније, било је изложено у неком од салона намештаја, вероватно у Симпу, и звало се ни мање ни више него „Гарнитура Ђжемс Бонд“. Не Џемс, Ђжемс. Тако је писало на картончету са ценом, ал' ме не би чудило да је и произвођач тако написао. Тада још нисам схватао да је ово само прва ласта у најезди нове неписмености. После ће бити много горе.
29-XI-2022 - 6-II-2026