07-V-2015.

(... 2 речи...)

тетка Милица је код ћалета, па смо свратили да је видимо. Обично остане два-три дана, па је покојног мужа брат, или сад син му, одвезе кући. (... 29 речи...)

Сутрадан до Клицаида да видимо коке. Скоро на време, видели смо џукца како бежи. Да смо стигли пола сата раније, могли смо их спасти, или бар већину. Али није тако испало. Пас је улетео, онај слободни крај мреже што смо притисли буретом је издржавао коке, ал' никако и помахниталу џукелу. Није их јео, само им ломио шије редом. Избројали смо двадесет једну мртву коку, три мора да су се негде сакриле, или их је одвукао да их после поједе. Налазили смо ми поједене живине раније, док смо имали Бобија, а и после, донесу луталице па ту једу где им нико не смета, што је могао и овај да уради, ено иза поповске куће, тамо нема никога.

Те је опит пропао. Не можемо држати коке овде док не направимо озбиљну утврду, или се придружимо сељацима и почнемо да остављамо отроване мамце (од којих страдају и мачке).

(... 2 речи...)

Ископао сам јаму, око 90х50х50цм, и укопао их све. Онда смо нашли једну коку, негде назад, и однели је кући. Ставили смо је засебно у онај кавез, јер би је ове старе утаманиле, никако не примају соло новајлије.

Сутрадан, деветог, смо нашли и преостале. На крају смо имали два петла и три коке.


Спомиње се: Клинцаид, тетка Милица, на енглеском

26-V-2023 - 31-X-2025