22-VI-2006.
Кренуо да скидам Стари Дрек, Дип Шит 9. Јер сам од музике мулцем већ поскидао све што би ми пало на памет. Комплетирао пету сезону, па полако. Провукле су ми се две епизоде на француском, ал' што да не. Ове две године како га Лена учи (добила и похвалницу од мис Савино, јер остали и након две године не умеју да кажу фламбе, него упорно терају фламбеј :), покупио сам доста од ње и покапирао неке ствари, тако да је скоро штета што нећу ићи у Белгију... мислим да бих за две недеље говорио бар колико сам говорио мађарски након два месеца :).
Јуче довршио селидбу дућана (све ми је стајало у великој спаваћој соби на спрату, а сад смо довољно довршили приземље - преградни зид/полица да бајаги подели велику собу а у ствари да држи плафон, који је почео мало да се угиба, па тепих, кречење и још треба да опиздимо лајсне уз под са свих страна), те сад нећу имати разлога да идем горе/доле уз степенице сваки час, а да не спомињем да је сад фрижидер опасно близу. Оно пре три године док сам радио за Орион Сопствер, оне две недеље у Хуеблу се свако вече ишло негде на вечеру и онда сам набацио две киле које никако не успевам да скинем. И летос сам био негде око 81, ал' се вратило. Сад се скидам са кикирикија, па ке видиме, ако угледам нешто испод 82 биће добро.
Још да убодем озвучење...
Нина положила возачки. Тест је био лук и вода, што већ знамо, а за практични део је оборила испитивачицу с ногу, јер је возила королу, са ручним мењачем. Ова можда ни сама то не уме, врло вероватно. А тај практични део се састојао од вожње око блока, значи скрени десно четири пута, једино је улазак и излазак био улево, те још и паркирање.
Док смо чекали да је прозову (морао сам ја да је возим до тамо јер, јелте, нема дозволу), трећи ред иза нас је такође седео неки отац са ћерком. Ова је читала неку подебелу књигу, после сам погодио коју, јер је дошла службеница да је нешто пита, или да јој уручи готову дозволу, шта ли, и ословила ју је са „Трилијан“. Дакле, то је сад име, нек нам је Даглас Адамс жив и здрав.
Него, догодовштина.. Таман да стигне на ред, пожарна узбуна и ај сви напоље. Дошли ватрогасци... два сата смо стајали напољу док се није рашчистило. А шта је било? Прашина из једног рачунара почела да смрди на паљевину. Није да је плануло, али је изгледа било довољно дима да реагује детектор негде.
На УАу:
Паде ми на ум да ми се пепео помеша у бетон за кафански под, па ко дође може да попије једну, на мене. Може и кафани добро да крене.
У ствари је гугао укротио рекламе на мрежи. Добијеш место величине поштанске марке, реченица и линк, и не више од четири таква, и приде један или два спонзорисана линка. Нико не виче на тебе (због чега не слушам радио у колима, и цела породица има рефлекс да ућутка теве чим крену рекламе), нема више да жмига, плеше, скаче и повећава ти прегледач - све то је скоро нестало.
Ех, да, та срећна времена кад је гугао кротио рекламе...
И, на крају, читајући даље дневне поруке, установим да смо се ове године претплатили на Харперс. Нисам се слагао са бар две трећине чланака, али је то бар било занимљиво за читање и добрим језиком писано. Није било да се „рекох му 'ајде' а он мени 'ма немој'...“ замењује блентавим „ја као оно 'ајде' а он оно као 'ма немој'...“, или, још горе, да уместо „сада ћемо отворити прозор“ убаце цело „а оно што ћемо сада да урадимо је сада ћемо отворити прозор“, као ни осталог сличног просеравања. Кад је истекла година претплате, нисам обновио. Нису имали толико да кажу.
Спомиње се: гугао, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Орионвер (Орион), УбикАгора, Хуебло, на енглеском
10-III-2023 - 12-VII-2024