16-VIII-2003.
Штета што нисам сачувао обавештење, а стигло је бар двапут, јер су одлагали. Рецепција јавља да ће да реконструишу наш паркинг, па да га испразнимо за тај дан, јер ће бити постављене „баракаде“ (није трипфелер, реч се таква појављује на три места, сваки пут исто).
Данас се десила та бајаги реконструкција. Дошли и офарбали асфалт у црно, некаквом разређеном смолом. Добро изгледа, јако је црно, одлично упија топлоту, на паркингу буде неколико степени врелије него около. Такође и попуни ситне пукотине па онда вода не може да уђе у њих, па неће да се шире кад се то смрзне.
Осим што смо у Вирџинија Бичу, нема овде такве зиме. Ал' то је логика издавача станова: ако ће да допринесе бољем изгледу споља, биће плаћено и урађено. Ако је изнутра, кога боли патка. Био сам се одмах пожалио на механизам затварача каде, то не ради, цркло. Два-три пута зовем и дође тип... и донесе ми чеп. Врата од терасе не могу да се затворе, а камоли забраве. Она оригинал брава одавно не долази у обзир, него су кроз оквире провртели рупе па се туда убацује неки клин, осим што ни то више не може, још се искезечило па не можеш више натинцати рупу спрам рупе. Врата од плакара где су перилица и сушилица су улубљена, ваљда се неко пијан наслонио, има рупа у зиду баш грубо крпљених, одерани су тапети у купатилу... и никог не боли брига.
Успели смо и да одемо на плажу. Није била нешто посећена, места колико хоћеш, и на песку и у води. Један од оних пешес типова што полако прелазе детектором метала преко песка је терао своје. Ко зна, можда некад и пронађу неки комад златног накита. Ако је кева онда успела да нађе ону наруквицу од тридесетак грама четрнаесткаратног злата, и то голим оком, што да не. Не би то радили да им се не исплати.
Не знам да ли је то било баш овог пута, али ових дана су нам се бар два одласка на плажу звршила пљуском. И пре него што ће пљусак да прође, дође онај кербер, ака Курт Расел из Бејвоча (ма пљунут, иста четвртаста глава, нешто као Дуке Нуке само мало нижи) и каже да напустимо премисе (и остатак логике)*, плажа је затворена. Реко, јел' са обе стране? Тојест и афричка страна? Да, каже, треба да напустите плажу. А зашто? Па спрема се киша. Па шта може да нам се деси, да се поквасимо, за то смо и дошли. Треба да напустите плажу, таква су правила. Правила су вам без везе. Знам, али треба да напустите плажу. Видим ја да овај одустати неће, а док смо се диванили, плажа се већ увелико испразнила. Дисциплиновани су, још горе него што смо видели у СССРу.
Наравно, знали смо шта је по среди - за плажу одговара јавно предузеће за паркове итд, а постоји нека вероватноћа да пливачева глава довољно штрчи изнад воде да привуче гром. Да не би ризиковали каснију тужбу, најлакше је да разјуре све - исто као оно 11-VII-2000.. Ал' бар смо имали нешто разоноде са тим чуваром.
До стана имамо километар ипо. Пљусак је блебнуо чим смо прешли Атлантски, и пратио нас до врата. Тако оба пута.
Сурадан смо отишли до Ричмонда и прославили своје рођендане, шест дана унапред из неког разлога. Преписка са ћалетом после тога:
Како је домаћа штампа коментарисала распад електросистема на северу САД или је све то завијено у обланде тајности ?
Не читам. И за сама искључења сам сазнао дан-два касније, из треће руке.
По свој прилици је на делу неко руинирање система малтене по Слобином систему, само са корпорацијским предзнаком. Њима није циљ да постигну уредно и трајно снабдевање, него да направе паре. Откако је Регица пре 20 година покренуо дерегулацију (наводно та силна државна контрола превише кошта, па боље да те паре остану народу, тј да фирме престану да уграђују те трошкове у цену), више их нико не тера да граде резервне капацитете, да мрежа буде таква да може да издржи веће оптерећење итд. Главни метод за истеривање профита је да се отпусти што више радника, и да се смање трошкови, а с друге стране да се муштерије гуркају да троше немилице. И оно радника што оставе, углавном су млађи (јер су јефтинији); гледају да се отарасе старијих јер су скупљи - и због веће плате, и због права на учешће у неким пензионим програмима, где фирма треба да улети део.**
И онда кад дође стани-пани, на многим местима у систему нема никог ко би знао шта треба да се ради. Овог пута их је докачило неколико топлих дана, који су улетели у сред кишне сезоне, па је народ масовно испоукључивао еркондишне да се мало расхлади и да исуши ваздух у просторијама. Негде је то изазвало преоптерећење, аутоматика је почела да довлачи недостајућу струју из суседних извора, који су исто били високо оптерећени па су и они искочили... и ланчано се све то проширило.
Према синоћном дневнику РТС и ТВБК, Њујорк је коначно осветљен, ради подземна итд, све је укључено, само још није консолидована телефонска и интернет мрежа, према извештају дописника ових кућа директно укључених у дневник. Добро је што и вас није заклачило. Уосталом, од Њујорка до Вашингтона има доста простора, а и од Вашингтона до вас. Битно је да и твој Хуебло то није осетио.
Вирџинија има четири своје електране, од чега су ваљда две нуклеарке. Такође, овде систем мора да издржи масовно укључивање еркондишна, јер то овде спада у нормално оптерећење. Овде се то не искључује од априла до октобра - штавише, октобра уме да се деси да преко дана лади, а ноћу греје.
Хуебло не би требало да има проблема, тамо је ретко насељено, а око пустиње у долини су зелена брда, на којима се дуго задржава снег, тако да мислим да је било релативно лако и јефтино да се сазидају електране.
закључимо (а још мање избројимо) колико је било свећица: према Горанином или твом рођендану или за обадва !!! Стварно би била страобално велика торта за 24 + 48 свећица. Но битно је да су гореле, а број није битан, знамо колико би требало. А ко је дувао или сте дували у дуету.
Било их је 24, с тим што смо их бројали трипут - једном за њу и двапут за мене. Дували смо заједно, и нисмо их палили поново (као што то Лена ради - дува по три пута), јер смо већ огладнели, а и припаљивање толиких свећица траје. За такве случајеве Амери праве свећице у облику цифара, па забодеш те две и мирна Бачка, ал' се нама више свиђа овако.
----
* „Премиса“ значи исто што и другде, али у множини значи зграду са земљиштем као комад својине. Није ни мени јасно.
** заборавио сам и гашење електрана, да би се онда кад је фрка куповала струја из комшилука, тј суседних држава, по вишој цени, што сме кад је фрка, опет од електрана истог власника... практично само чекају да негде наступи несташица да би могли да дигну цену, а несташицу наместе сами.
Спомиње се: 11-VII-2000., Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Хуебло, на енглеском