30-VI-2001.
Зиро је нешто утањио па се захвалио ЈуеСКруу на сарадњи, опет ме остављају да сам премошћавам лето на послу, још ће понешто помало да раде од куће али више нема долазака, а до септембра би требало и то да се прекине. Оно, није то једино, трећина радника је на принудном одмору (укључујући изгледа и пар фаца које су овде дуже од мене).
Крај. Заврнули славину. Враћају се ово двоје-троје ових дана, дискови за Боћу и Шкрбу крећу данас, Влади сам рекао да их остави у Аваију, и тамо ће их чекати. Што се тиче дискова у смеру исток-запад, исто у Аваију, а Нина би требало да сврне кући на летовање, па ће она понети.
Велим Шкрби, „Типови са искуством из пропалих фирми су типови са искуством, и свима је јасно да нису програмери скењали фирму, него форсаж од стране улагача. Пола тог великог издувавања дот ком маније потиче од тога што је пукло све што је на силу прављено да буде велико. Има ствари које могу да функционишу само док су мале, а кад их увећаваш мораш врло паметно да им мењаш суштину - што брзи капитал не уме, или углавном не уме, јер се ослања на реч стручњака, који су опет јебачи опште праксе и не разумеју конкретан проблем. Док је Зиро Дистанса, има и посла за мене, јер неко мора да одржава стари систем и да држи прст у долми. Део мог посла иначе треба да пређе на нови систем (с којим немам везе) али зато са остатком има довољно посла бар још годину дана. Чак и да Зиро пукне, могу да уватим да одржавам тај део привате док се не снађем. Нема зиме, овде је +32Ц. Кад погледам кога су отпустили - све неки писци документације, тестери, аналитћари и остала програмерска бирократија.“
Вест од куће, Слоба изручен. Штета што нису спаковали и госпођу, нека по командној линији није имала овлашћења, није ништа мање крива. Ал најбоље од свега је што је експедован на основу члана републичког устава који је сам написао, где каже да ће република, у случају да процени да је то у њеном суштинском интересу, да пренебрегне одлуку савезне владе и поступи по своме. Елем, није га изручила Југославија него Србија... а и ту чорбу је ионако закувао сам. Тј уз помоћ госпође, или помажући госпођи, свеједно.
Него, гледајући како одмиче наш поступак за зелени картон, а Зиро тоне, сконтамо да нам је боље да средимо тај здравствени одмах и натенане, да не буде после стани пани. Е, то није ишло баш лако. Ево шта сам писао кући.
...за преглед смо морали да идемо код неког од овлашћених лекара, који имају бефел од ИНСа (Имиграционо - натурализациона служба, потрефила се скраћеница, то су ови задужени за усељеничке и радне визе). Баран нам је дотурио списак свих таквих лекара у Вирџинији и Вашингтону, па сам неколико дана телефонирао да закажем. Цене су се кретале од 100 до 300 долара по особи, а скоро нико од њих није био онај што пише на списку, ни на истој адреси. Све је то наслеђивано, препродавано (ординације) или се селило... хаос. На крају смо изабрали једног ал' тај је само остављао поруку на секретарици "немојте звати до петка у пола два" а у петак у петнаест до два "немојте звати пре суботе у подне". После тога сам почео да прелазим поново по списку и нађем једну докторицу (Индијка) са ординацијом на месту које знам - јер је близу Горане, а туда сам иначе једном залутао, па сам после по мапи укапирао да може и туда, чак је и краће, само је спорије јер чекаш на двадесет семафора. Поврх свега је испало да и није на оној адреси где пише, него много даље низ улицу (са броја на 70xx је прешла на 63xx, дакле седамнаест ћошкова даље) - а у ствари четири ћошка од Горане.
Преглед се отегао добра три сата, докторица јако споро пише, моја госпоја је неколико пута колутала очима, каже да би код нас то било готово све за сат. Истина, све је радила сама, без сестре, а добар део времена је отишао на то да нађе ово или оно. Успут је хранила птице и веверице - први пут смо видели црне веверице.
Онда је испало да смо позитивни на туберкулозу, и то не сви, ваљда троје. Свеједно, морали смо да урадимо тест, тј да се сликамо на рендгену, што смо урадили у Ебергу који дан касније, и то ајде у непрофитној болници неке задужбине, биће јефтиније. Кад оћеш врага, испало око 125$ по особи - код било ког подручног лекара приватника би било 40$. Јер, како смо касније схватили, те као непрофитне служе за прање пара, наручују услуге код бочних фирми својих оснивача по надуваним ценама, те профит и није ту него тамо.
А позитивни смо јер смо сви вакцинисани, што се овде никад није радило и свима је необично, чак и кад смо сви показали ожиљке. Ау јеботе па ви никад нисте имали никог да прегледате ко је из источне Европе? Шта се чудите као да је први пут.
Ове недеље очекујемо да комплетирамо папире и пошаљемо их адвокату, и да од њега чујемо колико времена можемо ладно да рачунамо да нас ИНС неће звати на разговор и узимање отисака (ово са отисцима је раније било обавезно у старту, и за оне који ће добити и за оне који неће, па су људи без везе путовали далеко само зарад тога; сад то раде у неким овлашћеним канцеларијама, што може да буде и локална полиција или неки орган суда). Шацујем да то неће бити пре септембра-октобра, тако да можемо колико ове недеље да пецамо авионску карту и организујемо превоз до и од аеродрома. Гледаћу да упецам или неког из ЈуеСКруа или из Аваија да је дочека и довезе до Зрењанина.
У суштини, док се чека на зелени картон уопште се не сме напуштати земља, али су Х и Ј визе изузетак, тако да са те стране нема проблема. Не очекујем сад више никакве заврзламе, ал' за сваки случај чукам во дрво и пазим да неки детаљ не промакне, и зато хоћу прво да се чујем са Бараном.
Па ти нови деоничари и "комесар" све тумбе окренуше. Да ли Т. и Влада долазе назад по ранијем распореду или их шаљу раније, а В. остаје још.
Све по распореду, јер је лето и не могу да замене авионске карте. Њима је ионако било остало два дана од тренутка кад је вест објављена, а В. је сад ето ту до отприлике краја месеца, кад већ има карту, и онда готово.
Колико смо те разумели, СЗР* остаје без даље везе са Прајмом. Ако новопечени директор није уграбио део ваших муштерија и није нашао нове (овде), пресахлим девизним приливом наћи ће се у незавидном положају.
Управо тако. Што би рекао Болди, "тражили сте - гледајте шта ћете".
...Цица је ту где јесте, ишла је крајем маја или ту негде у Грчку на одмор. Болди ми је причао једну сцену како се на степеништу скоро сударио са Салетом кад је викао једну са спрата ниже, па му одговорио други глас одоздо "а шта ће ти?" - "да скува кафу" - "а сад немаш Цицу, а? Скувај сам!". Канда су и ови из Бангроа почели да га малко та тране.
Није ваљда да је и ЈуеСКру такође у Бангровој згради? Мора да је тамо весело...
----
* самостална занатска радња, најситнији облик приватлука, какав је био дозвољен све време социјализма. Не више од пет радника. То су били бербери, молери, сајџије, чак и златари. ЈуеСКру је, наравно, д.о.о., ово се ћале зајебава на њихов рачун
Спомиње се: Аваи, Бангро, Божидар Соколовић (Боћа), Болдижар Барваи (Болди), Влада Пајтин, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Ененберг (Еберг), Зиро Дистанс (Зиро), Зорана Урдуљ (Цица), ЈуеСКру, Невена Средљевић (Нина), чорба, Џек Баран ст. (Баран), на енглеском
13-VI-2024 - 13-I-2026